Српски сион

С тр . 452.

Б р . 28.

Постанак часослова може се ставити у доба св. Саве освећеног, а допуна његова приписује се св. Јовану Дамаскину и Теодору Отудиту. Часм — часови су кратка богослужења, прилагођена и проиисана за разне знаменитије часове у току дана. Имамо четири врсте овакових богослужења на име: час ирви, час шреЛи, час шесши и час девети. Први час поје се на иочетку дана, те тако цео тај дан Богу иосвећујемо ; трећи час поје се у трећи час дана (девет часова из јутра) за спомен силаска св. Духа на апостоле; овим богослужењем нризивамо св. Духа иа нас; шести час поје се у шести час дана (дванаест часова, у подне) — у часу распећа Исуса Христа, којему се тада молимо, да Он, — који је распећем својим, адамов грех на крст нриковао — разл,ере и уништи осуду наших грехова; девети час чита се у девети час- дана (три часа по подне) — у час смрти Опаситељеве, којему се на том богослужењу молимо, да би умртвио иожуде тела нашег и спасао нас. У осталом зарад удобности, часови се свр шују заједно с другим бо-гослужењима, на име: први час обавља се с јутрењом, трећи и шестп с литургијом или изобразителнима, а девети с вечерњом. Уз велики ност. када се св. литургија не може служити, трећи и шести час се поје с изобразителнима, из којих се одмах чита девети час и служи вечерња. На навечерије Рођена Христова, Богојавлкења и на велики Петак — сви часови т, ј. први, трећи. шести, девети и изобразителна свргаавају се УЈедно. Ч {ТК1реД{САТНИЦЛ (в. постх). Чинопосл *кдовлн 'и (в. устасз). Ш. 1Ш с т о ф а л Т (. — Шестопсалмијем се називају шест псалмова, игго се читају на почетку јутрење. Шестопсалмије се вапочиње славословљем. (гИЛВЛ ЕХ ЕКШЈНИ^Х Еогб И МОЛПТВОМ Г0 С 110 = ди! оустн>к л1ои ^КЕрзеши. На ноловини и на крају шестопсалмија слави се света Тројица трикратним аллил^Уа. Садржина псалмова, што сачињавају шестопсалмије — веома је узвишена, и тако је умилна, да нам света црква налаже, да при читању обратимо на

њих особену нажњу; уставом црквеним се наређује, да за време читања шестопсалмија „не ил1ат& кто вллсти шептк! творитн, ниже плк»н8ти, или \ракн8тн: по паче книлити С5 \|-ало /Иннка глаголелшмх, рКц-к нл18 ||1е согвеннк! кк персел»х, глакм же преклоненм и очн ил\8цје Дол8, сердечн к1А»а очил1а зр/миче кх восто» КОЛ12, Л10ЛАфеСА IV Гр-кск^Х наши)(2, ПОЛ1Инанмре сл1ертк и в^д^ф^о л <8к8 и жизнк к>к= чн8к>." Да се не би расејали, већ да би се што више скрушили, прописано је, да за вреље шестопсалмија имају све свеће — осим неколицине -— погашено бити, те је тако цела црква у то доба у полутами. Ч*){галол»х — је грчка реч фссАјлбс; (од фаллм-појем) и значи песма. У библији и у црквеном језику, псалмима се називају само оне свештене несмо старозаветне цркве, које се налазе у једној свештеној књизи св. кодекса, и која се зове псалтирем. Остале свештене песме, што се при богослужењима употребљаваЈЈ, не зову се цсалмима већ просто песмама моуј , долази од абсо — појем, певам, или бро$, од бргоз — славим, хвалим ; разлика међу ове две речи биће та, што се називу мбтј даје библијској песми или ма којој другој песми, која ;е по њезином обрасцу сачињена (в. канонх); а Зјлуод је похвална песма у славу Божју, ко.ја је сачињена самостално и без икаква подражавања бибиијским песмама, као н. пр. „Теве Еога ^калил^х". а' л т и р х — фаХхгјр, фаХтујргау — је свештена књига у којој су скупљене свештене песме старозаветне цркве. После ове, као што се то из натписа њихових види, спевали су разни несници јеврејски; но будући да је већину дотичних песама спевао св. Цар и пророк Давид, с тога зе псалтир обично Давидовим назива. Садржина псалгира је различита, јер у њему може наћи свако све оно, што одговара расиоложењу срца његова; тужан — ће наћи у нсалтиру песме тужне, али и нуне утехе; онај који се радује — наћи ће у њему веселе иесме у којнма се слави и хвали Бог; осим тога наћи ћемо у њему и и науку о вери, и уиуту за поштен и врлина пун живот, иророчанства о Христу и о цркви новозаветној; иовест о старозаветним чудесима, и узвишени опис моћи и снаге Божје,