Српски сион

Год. X.

Број 36.

т~"

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ЛРАБОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК : == I Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

уредник: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцижа у недељу 3. септембра 1900.

Г о в о р* АРХИМАНДРИТА ГРГЕТЕШКОГ ГЕРМАНА АНЂЕЛИЋА на сабору г. 1864. Ваше Високородије! Славна госиодо застуиници, сриско-романског народа! Време је наступило говору; мучању већ данас места нема: јер се данас ради, судећи но нредходним говорима о нредмету таковом, који дубоко засеца у сами живац црквеноправног бића и живота живећих у пространој Аветрије царевини нравославни народа. И ја сам један од оних, који имам част на сабору овом заступати једну, оно прам по видимом и малену и незнатну, ал' у самој ствари доста нојаку и значајну частицу у цркви и народу; и мени дакле нристоји, да гата вигае права ми је дужност и но положенију моме, које у цркви заступам, а и по самој природи ствари, да и ја у овоме по цркву и народ право* По обећању доносимо овај говор да га и данашње поколеае упоана, јер је књига у којој је штампаа ретка. Ур.

слашш зпаменитом трепутку глас мој у предмету од себе чути додам. Господо моја ! Ја ценим и високо гатујем мисли, глас и мњење сваког појединог, претпостављајући, да све то проистиче из чистог родољубља извора, произвире из пуног поверења; ал уједно и држим, да зато не следује отуда, да се ја гласу томе слепо повиновати, мњење таково без сваког обзира усвојити имам, а јога мање, мислим, може ми се пребацити, да мњење моје зато, гато би оно мњењу оних противно било, не истиче из онако истог извора родољубља, и не извире из онако истог уверења, из каквог је произтекло мњење његово, моме противно. И тога једно, господо моја! Ја нисам од оних људи, који се даје тако лако за лепим речима и китњастим Фразама повести, са индукцијама и другим логичним софизмима оманути; не — ја сам човек који ствар узимам с оне стране, с које се узети мора, са стране наиме нраве, а при том шптем у самом доказивању негато реалнога, негато вигаега, непгго јачега. Из тога већ у напред можеге видити, чему се од мене