Српски сион

л<4

Год. X.

БЦ Чј Ј 43.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОИНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАБНЕ ЖИТРОПОДИЈЕ КАРЛОБАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован ЈеремиЂ.

У Ср. Карловцима у недељу 22. октобра 1900.

ЗВАНИЧНИ ДЕО. ЈБегово Високомреосвештенство госиодин еиископ Пакрачки Мирон, благоизволео је рукоположити свршенога богослова Теодора Иванчевића дана 14. (27.) октобра о. г. за ђакона, а 15. (28.) октобра за ирезвитера. Његово Високоиреосвештенство госиодин еиискои Горњо-Карловачки Михаило благоизволео је пароха Доњо-Врховинскога, јереја Ђуру Орлића одликовати црвеним нојасом.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Учење ев. апоетола Павла и Јакова о оправдању. (по Бартману). — САВА ПЕТКОВИЋ (Наотавак.) Често се Христос тужио на такав на ■ чин јудејске побожности и жигосао опе, ко]и га само уснама поштују, а срце је њихово далеко од њега (Мат. 15, 8), а сво-

јим ученицима одрицао царство небеско, ако њихова иравда не буде веЛа него књижевника и фарисеја (Мат. 5, 20); показао им очевидни пример гаднога лицемерства (Лук. 18, 11 —12) и учио их, да он не може левати своје ново вино у мехове сшаре (Мат. 19, 17.). Због таквог погрешног схватања суштине и значаја закона и догодило се, да су Јудеји одбили сва средства за оправдање, која им пружаше апостолска проповед. Исто тако имађаху они и неправилну преставу о будућем Искупитељу — Месији. Идејална, натприродна престава о Њему, каква је забележена у свећеним списима Старога Завета, код познијих Јудеја сасвим је ишчезла. Схватајући буквално сва откривења, они су замишљали Месију као силнога јудејског ироја, који ће све народе својим железним скиитром смрвити, Божји парод са истока и запада скупити и држати суд над непријатељима израиљским, чији ће свршетак бити вечна смрт. Како је са таким ишчекивањем нескладна била идеја о Спаситељу, који је трпео и умро! И учење о оправдању, које