Српски сион

„ОРИСКИ СИОН."

Б р . 46.

чувеноме патријарху. Том се приликом Павао, по савету Јаковљеву, очистио са четири човека и ушао у цркву, да покаже народу, да и сам цени [закон и живи по њему (Дел- ап. 21, 18. и даљеЈ. Носле тога о њему више у свећеним списима нема помена. Ипак се хришћанска историограФија и после апостолских времепа још многоструко њиме бавила. Потања извешћа о потоњим животним пршшкама овога апостола, особито о његовој смрти даје Егесип, један од најближих последовалаца апостолских. 21 Према том извештају проводио је Јаков живот по најстрожим правилима јудејске побожности. Ради велике ревности према закону и отачким традицијама добио је частан назив „рслоиос,". Као такав вршио је знатан утецај нв своје јуд. суплеменике и некојима од њих био је шта више врата ка Христу. Тиме је навукао на се завист и мржњу код Фарисеја и јуд. јерархи е. Они подигну устанак противу њега, у којем је цретриео мученичку смрт. Потоње опседање светога града од Веспазијана сматрало се као Божја казна за проливену крв овога праведника. Јаков је код Јудеја вредио, ма да се одликовао жарком љубављу према Хришћанству, за признати аукгоритег и узор јудејске законске нобожности. Ту нам се намеће питање, како се Јаков односио према Мојсијеву закопу ? Једностране и претеране претпоставке Баурове критичке богословске школе, као да је аи. Јаков био вођ религијозне иартије, која је заступала јудаистичка начела, не могу се одржати, него падају пред канонским носланицима ан. Павла Павао је наиисао читав одсек у носл. Гал. 2, 1 — 21., да докаже својим противницима, да се он односно своје ап. проповеди налази у потиуној хармонији са дванаесторицом. Он се у Јерусалиму разговарао с њима о Јеванђељу, које проповеда међу језичницима. Била је тамо до душе нека ултраномистичка партија („лажна браћа"), која је хтела, да натури Јеванђељу окове закона („да нас заробе"), али јој се апостоли ни сахаш не подаше у покорност (Гал. 2, 2< Упор. Цркв. историја Јевс. ПамФ, у срп. преводу (1811). гд. ХХШ. књ. П. стр. 102 — 108.

5). Шта више тада се видело, да у том иогледу не постоји никаква дисхармонија између језичничких апостола (Павла и Варпаве) и оних „у обрезанима" (Јакова, Петра и Јована). На овај Факат полаже Павао очевидно велику важност, али поред ове негативне чињенице може апостол да изнесе и позитивну. Када су апостоли видели чудотворну снагу и успех Павлове проповеди међу језичницима, уочише у њој Божанску промисао и благодат и дадоше Павлу деснице (Гал. 2, 9). И први је то учинио Јаков славна поглавица старе цркве. Овај стисак руку није био само Формални израз њихова споразума, него је њиме утврђен и запечаћен међу апостолима заједничкп, сложни рад у апостолској мисији, задаћи и сврси. Противу ове једнодушпости апостола, која је званично била утврђепа, узалуд се позивају неки на стих 12. Овде Павао говори о некима, који дођоше од Јакова, и Петра заллашише, ше се устручаваше јести са незнабошцима. Из овога изводе те присталице Баурове школе. да је Јаков послао Петру. који је у мешовитој опћини Павловој у Антиохији тобоже постао језичпиком, из Јерусалима људе од обрезања, да га снрече у томе. Али у том изразу ссто ЈахсојЗои не лежи мисао, да је Јаков послао људе, а још мање да их је послао у тој намери, да растера мешовиту опћину у Антиохији. Да ли су ови атто '1ах(6јЗои само људи из оближње околине Јаковљеве, или његове присталице, једномишљеници тешко је одредити. Свакако је ово последње вероватније. Ни у којем нак случају није оправдано узимати, да их је Јаков послао с намером, да контролира и укорава апостоле, или да „сироводи нешто, што би се противило закључку ан. сабора". 22 Не би се слагало ни са достојанством једпога апостола, кад би допустио, да иезнатни пеоФити (т^гд) надгледају и опомињу оне, с којима се он, на тако свечан начин, збратимио за заједнички ап. рад. Да би Јаков могао тако што учинити не може се наћи примера у целом Св. Писму. Јер да се је та распра и недоумица догодила у антиохијској опћипи иницијативом Ја22 ВЈвршд;, ЕгИ. <1. Вг. ап <Ие. Оа1а1ег 8. 218.