Српски сион

С тр . 822.

„ОРКИСП

СИОН к .

Б р . 51.

треби и кориети његовој и о начину, којим ће се извести, нарочито нека га пастоји уверити, како податци сабрани поиисом нипотнто неће служити за сврхе порезне, те да је попис намењен само бољку народа. Нарочито нак нека то чини течајем месеца децембра ове године и са проповедаонице. 2-го. Нека упућује народ, да ће се обзиром на кратко време установљено законом, пописивање морати обављати и по благданима, који надају у време од 1. —10. јануара 1901., али да је органима, који ће попис изводити, забрањено, да пре службе Божје обилазе куће у пописним својим котарима. 3-ће. Нека по потреби, и ако му је икако могуће, суделује код самога поииеивања у својству пописних повереника, па да се у том погледу не оглушује за молбама области. Из седнице Архидијецезалне Копзисторије, држане у Карловцима 28. новем. (11. децембра) 1900. год. Георгије, с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Његово Виеокопреоевештенетво Митрополит Бањалучко-Бихачки И1Е11Н ЖИШЦи ВБегово ц. и кр. апостолско Величанство благоизволело је, највишим решењем од 1 (14) јануара о. г., од архиепископа и митрополита Сарајевског високопреосвештена господина Николаја Мандића предложено и од васеленске патријаршије у Цариграду са Синодалним актом од 12 јула 1899 г. одобрено устројство четврте православне српске епархије у Босни и Херцеговини, која обухвата подручја Бањалучког и Бихачког окружја са седиштем митрополита у Бањалуци, најмилостивије дозволити и исираву о том устројству потписати. Услед тога благоизволело је Његово Величанство највишим решењем од 11 (24) августа о. г. најмилостивије наименовати архимандрита Ђвгепиуа Лежицу митропо-

литом новоустановљене епархије Бањалучко-Бихачке, који је, као што смо јавили, заклетву верности иоложио у руке Његова Величанства дана 7 (20) децембра о. г. у Бечу. Дапас 17 (30) децембра, извршиће се у Бањалуци посвећење и свечапо устоличење првога митрополита новоустановљене епархије Бањалучко-Бихачке. Посвећење извршиће високопреосвештени господин митрополит Сарајевски Николај ЖандиЛ, са високопреосвештеном госнодом митрополитима Мостарским Серафимом ПеровиИем и Тузланским Григоријем ЖивковиЛем. Митрополит Евгеније Летица (по крштеном имену Манојло) родио се децембра месеца 1859. год. у Плашком (Хрватска, Речко-Модрушка жупанија). Свршио је гим назију у Сремским Карловцима с испитом зрелости 1879. године, за тим право и државнословне науке у Бечу, Грацу и Загребу 1883. године и иоложио сва три правничка државна испита; положио 1882. год. испит за причувног часника у ц. и кр. заједничкој војсци и обнашао ту част до краја 1891. године. Стуиио у адвокатску иравничку праксу 1884., а почетком 1885. у судску правну веџбу као прислушник окружног суда у Сарајеву; именован 1886. судским приставом ниже пристојбе код котарског суда у Сарајеву; положио ночетком 1887. практични испит за извршивање судства; 1888. додељен као такав на службовање правосудном оделу земаљске владе за Босну и Херцеговину у Сарајеву; 1889. именован судским ириставом више пристојбе; 1890. положио адвокатскп испит; иочетком 1892. именован владиним перовођом. У том својству учествовао је у многим законодавним радовима земаљске тамошње управе као уредник „Гласника закоиа и наредаба." Поверено му је тада било и превађање казненога поступника и израђивање законске основе о изванпарбеном поступку код шеријатских судова, затим је уз припомоћ једног познаваоца турског јекика превео и турски грађански законик, а уредио је и збирку темељних иаредаба за Босанске судове. У септембру 1892. год. изабран је за