Српски сион

С тр. 3.

у земљу даровс, што смо их примили од Бога да радимо с њима; несмијемо скрстити руке и иерадити, неумножавати дарова Божјих који су у нама, јер у царству Божијем, већи је онај, који више научи и створи, онај који је Богу ближи и подобнији, дакле онај који је вриједан и разуман, добар и поштен; онај који се Бога боји а људи стиди, и живи као што Бог заповиједа. Онај који незналицу учи, грјешнога исправља, заблудјелога на прави пут изводи, и уопште ради о миру и добромс срца духа и душе расположењу међу л^удима. Онај који гладне храни, жедне поји, наге одијева, стране у дом свој прима, и у опште помаже, да је што мање биједе и невоље међу људима. Данас, кад славимо Рождество Исуса Христа, који је дошао на земљу да обнови оштећени на нама образ Божји и подобије, треба да нам је особито на уму, у души и на срцу, да и сами као слободни синови Оца нашега небеснога, обнављамо на себи образ Божји и допуњујемо подобије Божје, треба да очистимо срце наше од сваке страсти, гордости, злобе и зависти, да можемо чистим срцем лакше осјећати данас и свагда радост, коју су анђели Божји објавили свијету ноћи Божићње; треба да очистимо душу нашу од грјешних и нечистих мисли и умшшваја, да можемо чистом душом лакше да примимо у се дарове Божићње: мир, љубав и добру вољу; треба да очистимо дух наш од таме и мрака духовнога, да можемо чистим, просвјећеним духом и боље разумјети а по томе и бол.е вршити вол>у Божју, и тако и срцем и душом и духом нашим све то више усавршавати се и приближавати Богу, и бивати му све то више подобни. И чим будемо савршенији и Богу подобнији, тим ћемо љепше и потпуније да живимо, и жељније и радосније да дочекујемо -и славимо и Рождество Христово и Богојављење Господње, и све с реда преко године велике Празнике, што нас опомиљу на дјело искушвења рода људскога кроз Господа нашега Исуса Хри-

ста. А дочекиваћемо тако и славити и све светитеље свете цркве наше, који су нам животом својим и дјелима били живи примјер како се л.уди Богу приближавају и уподобл^авају. Да узмогнемо и ми тако живити и Богу се приближавати и уподобљавати, настојмо око тога свим срцем нашим, свом душом нашом и свима мислима нашима, а молимо у томе помоћи и од Бога Оца, и Сина и Светога Духа, и од великога заступника нашега код Бога, Светога Саве, да животом нашим и дјелима будемо подобни Њему, па ћемо онда бити подобни и Богу Оцу нашем небесном. Амин. У Пакрацу пред Божић 1900. Горепоменути смирени Епископ М и р о н.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Вићентије Ракић, као проповедник. Наиисао Сава ПетковиЂ, сврга. богоелов. I. Кратак увод. Сеоба Срба у чемље круие угарске, ПОЛИТИЧКО II ПРОСВЕТНО СТАЊв ЉИХОВО у ЉИМА. ДоЛАЗАК УЧЕНИХ РУСА ЗА УЧИТЕЉЕ. Пр ВИ 110ЧЕЦИ ПРОСВЕТЕ. Пр ВИ српски ВУКВАРЕВИ и ПОДИЗАЊЕ ШКОЛА. „Животи појединих људи врло су скопчани са историјом народа њихова, јер се у њима назначују многе ситнице, које се у историју не могу нометати, а опет јој велику светлост дају". 1 Тако је рекао ђенијални Вук, па тако мислимо и ми, приступајући сликању живота и рада једнога скромпог радепика на књижевноме пољу, једнога неуморпог делаоца у винограду Госнодњем ВиКеншија РакиИа , који — и ако не велики но књижевној вредности радова својих, а оно по пастирској ревпости и ванредној нродуктивности у раду свом па мал' пе свима књижевпим струкама — стоји инак у тесној свези са историјом народа свог, заузима инак доста видпо место у сиротпој, особито богословској, књижевиости сриској. 1 Даница IV. стр. 1.