Српски сион

Б р. 1.

„ОРПСКИ

СИОН.'

Стр. 5.

до слова Привилепе," иначе ће се — нрете — одрећи и епискона. Тако политичко стање српскога народа беше тада у земљама круне угарске. Но није било боље ни просветно. Пређе смо већ истакли, да су Срби били на веома нискоме ступњу образовапости. Но томе се није ни чудити, кад песу имали ни првих псгодаба за просветни рад: школа и штампарија. Дошавши сада у додир са про<'већенијим светом. беше им дабогме нрва брига, да и оии почну радити нешто на просвети својој. Тако је натр. Арсеиије подпео 16. јулија 1706. моабу у Беч, да може слободно дизати српске школе и штамнарију. Али му та молба остаде неуважена. 4 Митр. И. г Баковић тражи 1708. од ћесара, да се заведу за Србе школе и штампарија. И ова тражбина митрополитова била је боље среће, јер је иаишла на Превишње царско одобрење. Већ 1709. шаље се австријски чиновник, да заводи основне школе по српским местима. У подизању школа особиту је заслугу стекао митр. београдски Мојсије Петровић. Из тесгамента његова од 26. јулија 1730. г. видимо, да је Мојсије око 1730. завео школу за славенски језик и грчку школу у Београду, из „кое& аште не ФилосоФСкое учеше постигли, то цер ковное, еже наипаче нам г в подобает имћти." 5 Заслужни тај митроиолит дозвао је и учитеље из Русије. 6 Међу њима био је и учени Рус Максим Суворов. За њега држи уважени наш историк Ст. Новаковић, 7 да је он донео из Русије прве буквареве (400 букварева и 100 славен. граматика од Мелет. Смотрицког) и то год. 1718., односпо између 1718. и 1723. Ту своју тврдњу базира на чланку Н. Ђ. Букићевића: „Срп. школе у XVIII. веку." 8 То 4 Д. Руварад, Повиви и одзиви стр. 5,6. 5 Беседа 1868. бр. 6. стр. 46. 6 Извод митрополитова писиа на руског дара Петра Великог, у коме је насликано јадно етање српског народа у новој постојбини и у коме митрополит моли цара аа учитеље из Русије, штампан јо у књ. Зах. Орфелина: „Жиие и славнаја дјела Петра Вел." у II. књ. па стр. 331. ' Види чланак његов: „Буквар за Србе од 1727. до 1734.'' штампан у Гласпику Х1 ј У1. стр. 230—242. „Истор. срп. љих," (1871.) стр. 180. 8 „Упор. Први иавештај о јавном уч,— припр. заводу срн. у Сомбору" (1868. г.)

исто мисли и Јов. Рајић. 9 Али је прота Д Руварац, на основу „закључка руског нравитељствујућег синода," доказао да те буквареве иије д^пео М. Суворов, него секретар митр. Мојсија Владул Малаеско, који се још од 1721. г. налазио у Русији; да се то није догодило ни 1718. ни између 1718. и 1723., иего тек 2. јунија 1724, г. 10 Овај се буквар дуго времеиа употребљавао за уџбеник нриликом катихизовања српске младежи и њега су, по „Правилима митр. Вићептија за мирско свештепство" (§ 1), морали сриски свећеници, уз друге црквене књиге, научити и знати на иамет." Н>ега је саставио повгородски митр. ТеоФан Прокоповић, но налогу Петра Великог, 1720. год , а нрештампао га је митр. Мојсије 1726, у Римнику 12 и то с једпе стране на руско-словенскоме, а с друге иа румунском језику. 13 Доцпије је доживео још два издања 1727. и 1734, г., од којих се оба последња налазе у патр. библиотеци у Карловцима. Толико о њему. (Наставиће се.) 9 „Историја катихизиеа" у 195. св. „Нар. библ. Јои." стр. 20. и 51. 10 Годишњица XIII. (1893.) стр. 272. 11 Натпис му је: „П (рк»е Вчвжб отрокшлгг, кх немже вбккк! н слоги, Т4И;е краткое толкомии здкоиидго Д (слтослок1д, молнтш Господпн, Сил\колл к-кри н дјклтн влаженсткх". '! Ову је штамнарију основао римнички впископ Антим Ивенерулу 1705. г. и у њој су се, покрај млетачке и др., штампале многе српске књиге. 18 Упор. Ђ. Рајковића чланак у Летоп. 1868. бр. 6.

Проповед на нову годину* Еозданх штк^ктх прнстаклинм домокн-кмћ. (Лук. 16, 2.) Шта мислите, љубазни верни, кад би сад на концу старе године Христос наједпом ступио пред иас, и рекао нам: „Шта ја чујем о теби? Дај рачун о раду свом!"... Шта мислите, како би нам било ? Би ли смели мирпе душе стати преда њ! Не! никако! Та рачун тај, љубазни моји, није као рачун овај земаљски, људски. Примитак и издатак у том рачуну престрашиће нас: У примитку биће забележена свака * Говорио у светотројичкој цркви у Пакрацу Јован Константиновић провесор и катихета у Српс«4р#^ШммЈкој Школи.