Српски сион

стр. 230.

„ерпски еиоал

Б р. 15

које се паралелисте позивају, и према томе ни с те стране се не потврђује, да је паралелизам емпирички постудат. Ми ћемо сада да пређемо на разгледање другог једног питања, наиме је ли паралелизам психофизички монизам, и на чему базирају паралелисте ово своје мишљење? По напхем мишљењу, ово је ахилова пета паралелизма, коју су паралелисте више вештом игре речи, него разлозима умели да прикрију. Примање појма међусобног утецаја душевних и телесних чињеница у систем паралелизма, открива разноликост изме^у психичких и физичких појава. Јаз између ова два света, између духа и материје, у који су утонуле и прве две врсте монизма, услед примања разноликости ова два појава, постоји и у паралелизму. Овде нам се још јаче намеће питање: када су ова два појава разна једно од другог, пошто се психички неда из материалног извести, како ова два појава стоје једно према другом у паралелистичком систему? Ако паралелизам заиста хоће да постоји као монистичан систем, и читаву васиону и психички појав из једног привципа да разјасни, то онда морају ова два појава престати бити два разна појава: два света. Ако душа и тело или боље рећи психички и физички појав постоје као два разна појава, као што их ми заиста емпирички и сазнајемо, то онда по закону каузалности сваки од ових појава постулира узрочност свог бића и законитост, која сваком од овога двога одговара и супстрат, супстанциалну каузалност, која сваком од њих одговара. Дуализму појава у паралелизму одговара овакав дуализам каузалности и супстрата. Такав дуализам почива у основним начелима паралелизма. Према томе, опасност, која прети паралелизму као монизму јесте конзеквенп,ија основног начела паралелизма. Да би ову опасвост отклонили, паралелисте допуњују свој систем са теоријом идентитета. Теорија идентишеша имаде ту задаћу у паралелистичком систему, да паралелизам логички оправда као монизам. Пре него што пређемо на излагање теорије

идентитета морамо приметити, да паралелизам код овог подузећа, да себе овом теоријом допуни и као монизам оправда, све више губи позитивно тло и све више залази у метафизичко излагање, а међу тим паралелизам хоће да буде емпирички постулат. Код Алојз Рила (Ше1) налазимо иајјасније изведену теорију идентитета, и ми ћемо је по њему изложити. Са гледишта теорије идентитета, вели Рил, 1 физички и психички појави по врсти нису различити појмови. Изихова разлика и њихова противност састоји се само у томе, што се прва врста појава даде објективно опазити, док друга врста тог својства нема. Као што се често дешава, вели даље Рил, 2 да се нашем уму различити, па чак и сасвим диспаратни појмови тиме показују идентични, у колико они један једини предмет означују, исто тако и психички и физички појмови у толико се имају идентичним сматрати, у колико су они само различити начини појава једпе и исте ствари. У истом смислу се и Вунт изражава. Са својом физичком као и психичком страном, вели Вунт, 3 живо тело јесте једиоставно, (ЕшћеИ). Ме^усобан одношај између физичког и психичког појава води нас уверењу, оно што ми душом зовемо, да је унутарње биће оног истог јединства, које јединство ми с пол>а опажамо као тело. То је само ствар посматрања у ком нам се једна ствар двоструко јавља, вели Рил, 4 у колико се та ствар посматра са гледишта једног посматраоца, који споља посматра или изнутра са гледишта унутарњег анималног посматрања. Отуд оно што ми помоћу унутарњег искуства схваћамо као психички појав, са гледишта спољашњег посматрања видимо ми тај исти појав у физичкој форми. 5 Као што смо већ горе приметили, овде 1 А1оЈ8 К1е1, Пег рћиоаорШасће КгШсЈзтиб, В<Ј. II. Тћ. II стр. 190. 2 ЉШ. стр. 195. 3 Вунт. Сгпт&7.1%е <1ег рћузшЈо^Јасћеп Р8ус1ш1о{Ј1е, IV Аи«. II Ва. стр. 6 48. 4 Ше1, КгМмзтиз, стр. 196. 5 11>Мет. стр. 197. Види о томе и Јодлову психологијуз етр. 57.