Српски сион

Ј>р. 23.

В СРПСКИ сион. 8

Стр . 381

се деле или се оделиле од Румуна имам сноменути, да је исти био нотпуно истфпљен концем године 1900. Ну пошто су у току деобне парнице: малобочкеречка, фабричка, белобрешчанска, омољичка и парачка, а нема сумње, да ће и друге сличне парнице понићи, то је всл. саб. одбор представком од 14. (27.) децембра 1900. бр. С 0. 8863(1928, пошто је потреба, да се таквим опћинама притече у помоћ, а саб. одбор не располаже сходним изворима — умолио в. кр. уг. владу, да се свота у државном прорачуну, одређена на сврхе срп. прав. цркве у Угарској, одобри на ову цел , као што се догодило 1871. кад је услед прев. одлука од 21. јуна 1869. и од 29. августа 1871. исплаћено бив. управи нар. цркв. фондова и заклада свота од 13.223 фор. 72 нов. а вр. Истина, да је всл. саб. одбор (између осталога одлуком бр. С. 0. 3649| 1014 ех 1899) изрекао, да парнични трошкови у ирвом реду, и тако рећи искључиво, терете саме дотичне цркв. опћине; ну нема сумње, да такове опћине, које се деле или се оделиле од Румуна, са сиромашнога стања, у највише прилмка без материјалне пропасти, неће моћи сносити парничних ни иних трошкова и издатака, који иду са деобом. Овде имам споменути још, да срп, прав. цркв. опћина чаковачка није до сада одговорила позиву, да њезину заступнику предујмице исплаћену своту деобно-парничних трошкова од 1879 фор. 28 нов. а. вр. предујмиоцу фонду врати, те би се имала позвати, да том позиву одговори и своту без одлагања уплати. 0 свештеничко-удовичком мировинском фонду имам навести, да ни за ове две године дана нису ступили у чланство сви свештеници, који би требало да су ступили. Сем тога многи нису испунили својих обвеза, те је услед свега тога био прину^ен всл. саб. одбор, да и за ове две године дана наређује овршно убирање ових пристојаба од немарних чланова; ну при том се увек узимале у обзир и доста неповољне имаовинске прилике дотичних свештеника. Неки су утецали против овд. одлука и код вис. кр уг. владе. (Види одлуке под бројевима С. 0. 466—477 ех 1899; 2326 ех 1899. (списак); С. 0. 74—78. ех 1900; 688., 728., 729., 775., 1204., 1205, 1207., 1209., 1211., 1212 и многе друге из 1900.) Одлукама бр. С. 0. 3846)1191 ех 1899. и С. О. 5398| 1217 ех 1900. изречено је сходно већ. пређе заузетом становишту, да се једном уписани улог не може смањитч. Обзиром пак на ту прилику, што се сазнало, да има таквих пароха, који су после ступања уредбе о овом фонду у живот постали паросима, а нису сходно одређењу §-а 9. прописанога прилога једаред за свагда уплатили — позвао је всл. саб. одбор све епарх. админ. одборе, да односне прилоге од подручних новопостављених протопрезвитера и пароха — у колико такве нису уплатили — по претходном позиву уберу и у фондовску благајницу унесу (С. 0. 5661(1676 ех 1900.) У години 1899-ој исплаћена је из овог фонда у име мировине свештеничким удовицама и сирочадима свота од 19500 К 38 пот.; а у 1900 ој 18467 К 20 пот. Имао је пак вишка у 1899-ој 24442 К 16 пот.; а у 1900-ој 28930 К 20 п. Чланова је имао ова]' фонд год. 1897. — — — — 504 „ 1898. — — — — 524 „ 1899. — — — — 546 „ 1900. — — — — 563 Чиновничко-ирофесорски мировински фонд износио је крајем год 1899. 252.507 К 44 пот.