Српски сион

V

вр . 25

С тр . 429.

роду. ГГод претњом енглеског оружја могао је тек са велнком војцичком иратњом ући у иећину. (Пропаганда невере у Немачкој). Дух невере који се тако силио шири но Немачкој подржава се данас понајвише још крајљим дарвинистом, чувенпм Јепским професором Хекелом, који је у свом делу „Светске вагонетке" довео дарвинивам до крајњих граница и са чисто натуралистичке тачке гледишта решава сва питања о животу и човеку. Књига се страшно тражи што показује како има миого у Немачкој прпсталица дарвинизма, а у исто време како многи теже да виде решење „светских загонетака" бића. Но на срећу сви здравп мпслпоци, најбољи представници философских и природних наука у Немачкој устали су одлучно против дрског крајњег дарвиннсте, који присваја себи монопол за решавање свих „светских загопетака." Тако знаменити Верлипски философ и педагог Паулсен отворено назива монизам Хекелов „Философијом глупости' и завршује рецензију овако: „Не знам чему овде да се више дивим — да ли недостатку зиања, пли глупој самоуверености. с којом автор говорк о нредметима, о којима он фактички ништа не зна. Ја сам прочитао ову књигу „Светске загонетке" са осећајем страшнога стида — парочито због стања културе и философске образованости нашега народа. Сама могућност, да је та књига написана, пздана, добија се, чита се, налази још поклоиика, прима је иа веру народ, који има Канта Гетеа — врло је жалосна..." Чувени природњак немачки Цеклер, наводећи најзнатније авторитете ириродних наука против крајњег дарвинизма Хекеловог, велп, да „сви иовпји антронолози у Немачкој осуђују Хекелову формулу о пореклу човека," а за нотврду тога позива се на мишљења зиамешггог Вирхофа, Ранкеа, Вастиана и др. Зоолози су такође против Хекела. Тако Кимило Шнајдер тражи да се врате „солидним методама истраживања, којика се користише Кивије Вер." У физологији устаје против дарвинизма тако знатан учењак, као што је Дибоа Рајмонд. Једпом речн — опћа тенденција новијих философских и природњачкнх истраживања у Немачкој, иде иротив антихрпшћанског духа Хекелова и његових прИсталица, а његова појава учинивши много зла, оиравдала је ону мудру нословицу : „нема зла без добра" већ тиме, што је изазвала стварни отпор научннх кругова на пољу философије и природних наука. Гр. (Карактеристична прича о митрополиту Мооковском Филарету.) У нисмима А. Ј. Вулгакова своме брату, што се штампају у „Руском Архиву"

(св. П. 1901 год.) износи се, међу осталим, врло карактеристична прича о митрополиту Московском Филарету. Неки сиромашии сеоски ђакон дуго времена тумарао је на све стране, молећи разна лица да му израде, да остане тамо где је. Најпосле, реши се да лично умоли и самог Филарета. Долази рано, улави у предсобље, нпкога не беше. Он је све даље и даље ишао. Излази Филарет у јутарњем руву (беше рано). — Шта оћеш човече? — Ја, баћушка, оћу да се бацим пред ноге преосвећенога. — А ко си ти? — Ја. сам сирома ђакои, пмам велику породицу и некако таворим ; но сада, баћушка, оће другог да одреде на моје место, а мене да преместе у друго село. — Па да ли си кога молио ? — Та миоге. Свег су ме скоро очерупали. Ето, баћушка, у канцеларији преосвећенога дао сам једном 50 рубаља, другом 25 руб., и овдашње спасовске парохпје ђакону 75 руб., а опет се ништа не ради. Сада, веле, да ме морају нодвргиути испиту. — Но то је истина. То је моја дужиост, ја сам испитивач. Ђакои паде на колена. — Смилуј ми се Ево остало ми је само 25 руб. 15 ми треба да се могу вратити кући, а 10 руб. узмп, баћушка, и учини ми ту милост. Преосвећени узе новце од ђакона и рече му да сутра око 9 сати дође у исту собу. Ђакои дође. Излази Филарет у свом свештеничком оделу и спрема се па службу у Сграстни манастир. Пита ђакона: шта оћеш ? Овај се понлашио и непозиавши Филарета, рече да је овамо дошао по заповести испитивача и т. д. — Знај, да сам ја тај. Ја сам јучер с тобом говорио, али иебој се ништа. Мени је мило, да сам о теби истпну дознати могао, исто као и о злоупотребама моје каицеларије. Позовите тога и тога (сноменувши све, које је ђакон дарпвао). Кад уђоше ови, Филарет рече: — Кајем се пред свима вама, што сам јучер од овога ђакона узео 10 руб. По речима св. Нисма, „ако дате, повратиће вам се четвороструко". ја у место 10 руб. дајем му 40 рубаља. Ти си узео 25 руб., дај му одмах 100 руб., ти — 50, врати му 200; ти ђаконе 75 — дај 300 рубаља. То је теби, ђаконе, за све што сп претрнио; иди кући мирно и остани на свом месту, а у невољи својој обраћај