Српски сион

В р . 30.

„ОРП СКИ

СИОН."

С тр . 515.

пет година 5523 прелаза т других у православну вероисповест. Огромиа већина прелазника су римокатолици и унијати. У иовије време прелази сујош више учестали. (Крштене васпитатељке у Турској). Турске власти пристуниле еу извршењу султанове ираде, којом се мухамедовцима забрањује држање крштених васпитатељака у својим кућама. Министарство- полиције позвало је кућевне старешине мухамедовце у Дариграду, да потпшпу пнсмено, којпм се обвезују, да неће више у кући држати крштене васпитатељке, већ да ће своју децу васпитавати строго ио Мухамедовзј вери. Турске новпне веома су задовољне царевом ирадом, том приликом нападају на све васпитатељке, које долазе из Европе (у главном из Француске и Немачке). Оне веле, да 99 од 100 оних васпитатељака сумњивога су порекла и да се не владају морално. Кажу, да турски харел ваља одржати у чистоти, а крштене васпитатељке кваре мухамедовачку децу и растиру у харему лажне мпсли. Турске новине уверене су, да ће добри мухамедовци са сузама радости примити падишину ираду. Хришћанска круговп пуни су негодовања, што се тако говори о крштеним васпитатељкама и о тој иради султановој неповољчо се изражавају. Исправак и изјава. Од писца „Осврта" г. Димитрија Руварца добили смо иснравак са молбом, да га на осиову §-16 тисковног закона штамнамо у овом броју. Пошто тај исправак није написан према прописима истога закона, не можемо га целог донети. У колико се исти исправак односи на ствар учинићемо га и сами. У 29. броју овог листа, на стр. 497. у првом ступцу, у 29 реду од горе, место свјак треба всјак; а на стр. 498, у другом стунцу, у 18 реду, место конзулативног треба конзултативног. Пошто г. Д. Р. у своме исправку држи, да су те погрешке не случајне и обичне штампарске, него малициозно њему подметнуте, а дотични знаци (!) и (?!), на истом месту, да се односе на те, тобоже његове погрешке, изјавл,ујемо да тако није. Дотични знаци имају свога разлога поред речи „всјак", као што имају и поред речи „права" (а не „конзултативног") као што га имају и поред речи „народно-црквени." Ако г. Д Р. жели полемике, па можда и славе, на пољу штампарских погрешака, нека му је радост, — али без нас. Уредништво. Нове књиге. Православна Српска Парохија у Илоку крајем 1900 године. Написао: Јован КозобариА иарох. Срн. Манастирска Штампарија Ср Карловци 1901. Стр. 33. „Подстакнут уснехом књижице пароха Инђијског г. Радослава Марковића о парохији у Инђији, вели писац у нредговору, која ми је по-

служила *као углед при распоређењу градива, прерадио сам и допунио своју Споменицу, те ју предајем у првом реду својим парохијанима у тој намери да зпају прошлост својих старих, а у другом реду онима које занима стање нашега народа." Нека је и г. Козобарићу хвала иа уложеном труду око ове књижице. „Правоелавно Морално Богоеловље" пређе »Православна Моралка« друго прегледано издаве израдио Сава ТеодоровиЋ, проф. у кр. реал. гимназији у Земуну. — Ова књига је нарочито удешена за средње школе, теје одобрена и прописана за уџбепик у свима средњим заводима у Карловачкој Митрополији, одлуком Св. Архијерејског Синода Карловачке Митрополије од 29. марта 1899. Број М. 50./Син. 18. ех 1899. Као такову примила ју је и Вис. кр. Зеааљска Влада у Загребу, на ју препоручила као школски уџбеник у свима средњим заводима у Троједиици, одлуком својом од 22. септембра 1899. Врој 14.665. ех 1899. (одел за богоштовље и насгаву). Осим тога и Високосл. срп. нар. Школски Савет решењем својим од 4./16. септембра 1899. Врој 326./262. ех 1899. проиисао је исту књигу као уџбеник у свима срп. нар. вероисповедним мушким и женским препарандијама. Поред своје школске употребе, ова је књига згодно помоћно средство и за парохијско свештенство, особито при састављању црквених беседа и моралних поука, због чега је скоро од свију преч. консисторија у опсегу Карловачке Митрополије, као и од впреосв г. г. срп. православпих Митрополита и Епископа у Босни — Херцеговини, Далмацији и Краљевинп Србији свештенству топло препоручена. Цена је књизи, која износи 14 штампаних табака вел. 8° 2 Круне (2 дин. 30 п. дин.), а може се добити за готов новац или уз поштанско поузеће (рег ^асћпаћте) у Земуну у писца. Књижари имају 25^ рабата. Изашао је из штаме : ЗБОРНИК црквених богослужбених песама псалама и молитава, Извод из Типика и Црквенословенсии Речник За православне ерпске цркве и школе Влагословом Његове Светооти преузвишенога гоеиодина Георгија Бранковића патријарха српскога на свет издали Протојереј Јован Живковић и Јован Живановић проФесор у богословији. проФесор у гимпазији. Ова је књига преиоручена од свих области православне српске цркве како у митроиолији карловачкој тако и у Далмацији, Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори и Турској. Свака српска кућа треба да је има на своме столу да се божанским песмама одушевљава за свето православије најдрагоценији аманет сваком Србину те да у светој цркви разумно и по