Српски сион

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНПМНЕ ПОТРЕБЕ СРПОКЕ ПР1В0СДАЕНЕ ШИТР0П0Ј1ИЈЕ КДРЛОЕЛЧЕЕ

ВДАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ

У Ср. Карловцима у недељу 12. августа 1901

Беседа о познавању Бога из природе. Говорио сам вам, браћо моја, о том, како треба, да вам је душа, и кад у иољу радите, у храму Божјем; говорио сам вам о том, како треба ири раду и труду свом да се Бога сећате и да му се молите, говорио сам вам о том, како је рад и труд у славу Божју на корист ближњих и на спасење дугае своје. Сад хоћу, да вам говорим о том, како треба при трудовима и радовима пољским, домаћим и сваким другим, да се учите Бога познавати и Његову свету вољу испуњавати. Ви размигаљате : учи се у писму, књигама, а ми смо људи прости иегшсмени, како се можемо учити! Послушајте. Прво. Знати писмо, умети кшиге читати — ствар је врло добра и корисна и ви, којн не имадосте прилике да се писму научите, треба свакако, да дајете децу своју на науку, о чему вам често говорим. Друго. Не уче само писаие или штампане књиге и не учи се из њих само. Има друга књига, неписана а с-шим Богом створена, књига жива и велика, књига свагда

и свуда за све отворена, — књига, коју сваки човек с разумом може читати и иаучити се из ње добру. Каква је то књига? То је сав свет Божји, који се иначе назива великим светом или код иаучника, нриродом: то јест, све, што ми видимо и чујемо око себе, близу и далеко, све, осим речи и разговора људских — јесте свет. Видимо небо, на небу сунце, месец, звезде, облаке, маглу; видимо земљу, на земљи горе, долине, иоља, лугове, градове и села, реке и језера, траве, дрвета, птице и буру, чујемо шум кигаин, хнтропот т^че и т. д.; све то заједно и назива се једном речју: свет. Тај вага свет свети оци и учитељи црквени назавају књигом. „Свет — говори један од нагаих пастира црквених, — свет, гаго обухвата собом сва створења, јесте отворена књига пред очима човековим" (преосв. Иноћентије Пензенски део I. стр. 188.) „Као год што састављач књиге, учи бл. Тихон Варонешки, из разума својега износи речи и нише их на папиру и на тај начин начини књигу и из иичега нешто ствара: тако и премудри и свемогући Творац, што год је у својем божанском разуму имао