Српски сион

81?. В

пис су примљени: „Поглед на данашњу француску књижевност" од дра Јована Скерлића, „Капетан Марјан" прпповетка Стевана Сремда, „Чича-Гаврилова трагедија" приповетка Јанка Веселиновића, „Опис фрушкогорских манастира год. 1771." од Димитрија Руварца. — Издани су на оцену ови рукописи: „Наши индојевропскн преци" од С. Н. Томића, „Мирха" драма у три чина од М. Беговића. Нису примљени ови рукописи: „Најачићи", приповетка, „Српски ускоци" расправа, „Из културне историје Срба у Турској" од непознатог ппсца, „Доситеј као педагог", чланак, „Збирка срп. нар. загонетака и питалица". — Издани су редац. пододбору за књиге за народ: „Свекрва" приповетка Јанка Веселиновића, „Упутство Српкиљама матерама" од Јов. Ћосића, „Књиговодство за пољопривредника", од И. Новаковића. — Драма у 6 призора „Милош Велики" од непознатог писца, која је стпгла на раснисану награду, издаће се у своје време оцељивачима. — Како се слабо одазивају претплатници на Матичина издања, при свем том, што су г. г. повереници умољени и што су и за год. 1902. добили све нужне исправе, умолиће се исти поново, да пожуре нретплатнике, да се у разашиљању књпга не заостаје. (Управни Одбор „Матице Српоке") држао је 16. фебруара (1. марта) о. г. своју редовну седницу под председништвом А. Хаџића, председника друштвеног. Послат је кр. уг. министарству нросвете и црквених послова на одобрење нацрт основног писма за задужбину Новака Голубског и жене му Сосе. — Послата су кр. уг. министарству просвете и црквених послова разјашњења о неким дужницима фонда Саве Текелије. — Кр. срески суд у В. Кикинди одлуком својом извештава, даје Маца Мокан из В. Кикинде оставила „Матици" легат од 200 круна. — Узет је на знање извештај друштвеног фискала, да је обустављена парница, подигнута против фонда Јулијане Маргетићке због легата од 600 круна. — Умолиће се магистрат Новосадски, да прода тако звано место „Хан", на ком би Матица према жељи Марије Трандафилке хтела саградити „Завод за православну сирочад" из фонда Марије Трандафилке. То би место било најзгоднпје за подизање завода, каквог га је покојна добротворка замишљала. — Узета је на знање за сад понуда Момчила Танавице, архитекта у Вудим-Пешти, да као бивши питомац Матичин зготови бесплатно план и прорачун за градњу завода за сирочад из фонда Марије Трандафилке. — Према извештају економског пододбора одобрава се дражба, на којој је под закуп издана земља фонда Марвје

Трапдафилке. Према квалитету земље добивено је по ланцу просеком 124 круне 55 пот. и 208 круна 30 пот. — Изјављенаје захвалност Августу Диглеру трговцу у Н. Саду, који је послао неке књиге из оставине пок. Новака Радонића, сликара, које су остале биле код њега пз доба, кад је Радонић стаI новао код њега. — Српска Кр. Академпја у Београду тражи неке старе Летописе, које нема, а да ће у замену послати своја издања, која „Матица" нема. —■ Поклоњена су залишиа издања Матичиних књига неким друштвима, као „Дружини Побратимства" у Фочи, „Дружчни Напретку," и т. д. — Узет је на повољно знање пзвештај председников, да је приликом главног сконтровања благајне п нрегледања свију уложака све у највећем реду нађено. — Остали предмети, а било их је преко педесет, биле су економне и адмпнистративне природе. Разне белеш»е. (Автономија угароких римокатолика.) Римокатолички конгрес у Будимпешти свршио је свој организациони задатак; расправио је и усгановио организациони статут за автономију угарских римокатолика. И ако је у почетку генералне дебате о томе статуту изгледало, да ће се конгрес п опет разићи несвршена посла, мудрост и родољубље, увиђавпост п такт конгреских фактора савладали су све потешкоће, те успехом крунисали конгрески рад. Донесени статут поднесен је Његову Величанству па превишњу иотврду. (Грчки одговор папи Лаву ХШ.) Колико је католпчка пропзганда дигла главу и осмелила се па Балкану, најбоље се види из тога факта, што је рпмски папа пре кратког времена смео чак да упути читаву једну посланпцу својим бискупима у Грчкој, и да у њој отворено позове све Грке да се одрекну „шизме", под којом дакако да подразумева православље, па да нриме римски католицизам и признаду напину власт, —- рачунајући при тои, по свој прилици на то, да је за то згодна нрилика после ђачких немира, који су били избили због превођења јеванђеља на ново-грчки језик. Овај папин поступак као да је уништио стрпљење грчког јавног мњења, које до сада није бог зна какву пажњу обраћало на римокатоличку пропатанду, п с тога у грчком листу „Ме88а§ег сГ АЉепев", који излази на француском језику у Атини, изашао чланак у коме се одговара на папину посланицу овако : „При упоређивању римокатолицизма са православљем — вели се у чланку — не ћемо дирати у догмате, пошто је сам папа држао за потребно не дирати у ту деликатну страну питања, но ћемо само узгред