Српски сион

отр. 210,

„СРПСКЖ

СИОН."

Вр. 1В.

(Отатистички податци о манаотирима у Руоији). По последњнм званичним податцима у правосдавној руској цркви пма манастпра за калуђере 380, и у истима 6.772 калуђера и 4 107 послужнпка, свега 10.879 братлје. Манастира за калуђерице има 171 иу љима 4.941 калуђерица и 12 966 послужница, свега једних и других 17.907. Укупно дакле што мастира за калуђере, што за калуђерице има 551 и при љима 929 цркава. Болница, које манастири издржавају има 76. са 836 болесника, а сиротињских домова, које опет манастирп издржавају има 64 са 1 097 сиромаха. Треба још додати, да у шногии руеким манастирииа постоје штамнарије, школе са жпвотопис, школе за неке занате и пољоделске школе. (Православни храм на Јелеонској Гори.) Пре две до три десетине година одлучише Руси, да на месту, где се наш Господ Исус Христос узнео на небо, подпгну прикладан храм. И жртвама православног руског народа и настојањем руске духовне мисије у Јерусалиму, савладане су све неприлике, које су сметале п-зведењу те свете мислп. И на томе светом месту, са кога се Спас наш узнео Оиу своме, узносеће се и већ се 16 годииа узносе умилне молитве иравославнот свештеника и народа к небесном Оцу нашему поктдб пр4Е0СЛлкнк1](а!" Није то утеха само за православни народ руски, већ и за сваку душу истинито православну, за све нас. („Црквено-приходсзан школб1") (црквено парохијске школе) најсветлија су сведочба за неуморни рад православног руског свештенства око просвете народне, а у духу свете вере и цркве Христове. Ове школе подижу се ради тога, да се деца у њима у строго хришћанском духу васпитају, то с једне стране, а с друге и ради тога, да народ може уживати благодати школе и у оним крајевима, где влада не доспева, да подигне школу. У нрви мах свештенство је само подизало те школе, смештало у својим становима, набављало потребни намештај и вршшго службу учитељску. Жене свештеничке такођер су помагале у раду школском. Свети Синод Петроградски заузео се свом снагом за ове школе, те је и постигао, да се данас може и извесна свота давати нојединим епархијама за школе у помоћ. И сама влада увидила је, да парохијске школе нису баш на одмет, те им је и она наклоњена. До закона од 13. јуна 1884., који је публикован 1. јануара 1885., и којп је удесио одношаје тих школа, било је у свима епархијама 4.547 парохијских школа са 105.148 ђаха. У течају пак 1885. год. отворено је нових 2.007 школа, у којима се учило

48.845 деце. — У којој се земљп за годину дана, својевољним жртвама парода, шоже 2000 школа отворити, та земља и народ тај весело може гледати у будућност. А православно руско свештенство оваковим радом показује, да зна шта хоће и да од трудова и жртава не преза. Па онда нек рече слободно, ко хоће, да православна црква, као просветни фактор, ништа не вреди. Поред оваких успеха руског свештенства зар нису комични којекакви, Етингери по в Ка4оИскот 1л81и" ?! (Православна црква на полуоотрву Ал.ашки.) На западној обали северне Америке пружило се у море полуострво Аљашка, коме су, као продужење, алеутска острва. На томе комаду, негда (до тод. 1867.) рускога поседа, живе Алеути, Ексимоси и Креоли. Међу те вепросвећене народе послала је руска црква проповеднике Христова Еванђелија, да их из сјени смртне изведу и божанском светлошћу православне хришћанске науке и живота просветле. Посао је био тежак, али Вог је увек са својом црквом и Он благосиља успехом трудове својих слугу. Дапас у томе крају дише преко 12.000 православних душа и клања се јединоме истинптоме Оцу небесном, у 9 цркава и 35 капела. Главни центри овог православног стада су у Унаљашки, Ситхи, на острву Св. Хорђа и у Бјеловеког. Храмови су у тим местима управо велељепни, а подигнути су трудом и жртвама самих урођеника, којп православну цркву толико љубе, да није било нп једног случаја одпадништва од привославља. Па они, који још нису тајном св. крштења уведени у крило свете православне цркве, одушевљени су за њу. „Церковнни В4стникт>" износи један случакоји се догодио у Стихи. Неки римски епископ трудио се да докаже неком нехришћанину урођенику, како је само у крилу римске цркве могуће спасење. После дугог говора и доказивања покаже урођеник римском епископу руком на крст са цркве православне, те му рече: „Погледај крст на цркви белога цара. Тај крст гледали су наши дедовн и очеви, и ми смо се сродили с њиме: он као дед наш, са учешћем гледа нашу жалост п радост. И ево ти велим, да ћу само под његовим сјајем умрети"! И то није била само фраза; после кратког времена примише православље 52 урођеника, а међу њима био је и онај, што је римском епископу овакав одговор дао. (Православна црква на оотрву Кипру.) Кипарска је црква автокефална. Своју автокефалност добила је на Ш. вас. сабору 431. год. Постоји данас из једног архиепископа, који има своје седиште у