Српски сион

1>г 21.

.СРДСКИ

СИОН. 8

П+*. 329

„Мене спајају са патриотским Српством човечанске најчвршће везе: крв и домаће огњиште. На темељу ових веза, којима иридолази снажно поштовање права, желим искреном симпатијом благостања патриотском српском становништву. За то и јесам радо се примио да репрезентирам превишњу личност РВеговога Величанства, јер ми се подаје прилика да ову своју жељу, ко.ја се са угарском владом потпунома слаже, и делом и словом унапредим. Симпатија мађарског и српског племена давнашњег је порекла. За време средњега века борисмо се против заједничкога душманина. У крвавим бојевима учисмо да једни друге поштујемо. Знаменити мужеви угарских Срба сви су добре патријоте, многи међу њима били су великани наше повеснице и књижевности. Тит Дуговић. Павле Бакић, гроФ Ђурађ Бранковић, Арсеније Чарнојевић, Бићентије Јоваповић, Михаило Витковић, Александар ПетеФИ — Петровић и Сава Текелија — имена су којима се можемо сви заједно ноносити. Хоћу да верујем и да се надам: да су њихову крв наследили и унуци им и да им срна њихова исто тако искрено куцају за срећу домовине и снагу престола јер будите уверени: да ће верној и искреној оданости вашој круни и држави св. Стевана награда бити с пуним либерализмом спојена обрана и здштита ваше црквене автономије. По овој мојој изјави надам се: да ћете исто онако искрено примити ове моје речи као што их ја изричем искреном добром вољом, желећи да се послови српске цркве у Угарској уреда. Ваше право самосталпога располагања, које Вам домовински закони зајемчују, велико је ако га они који су унутри у оквиру ове повластице унотребљују озбиљно, без сваке споредне и личне цели, искључу.јући из истога уједно сваки осјећај наклоности и одвратности, а нарочито себичне тежње. Дакле сваки Србин из Угарске коме су на срцу права његове цркве, рећи ћу још и више: коме је драго непоменућено

вршење српске црквене аутономије, нека ућутка у срцу своме сваку споредну цел и чланови конгреса нека озбиљно расуде свој позив, јер то тако захтева интерес српске православне пркве и њезине аутономије. Ако у вршењу ове племените дужности буду предњачили ноглавице им црквене, црквепи веледостојници, од којих то Краљ наш и Господар, држава а и верни њихови с правом могу очекивати — онда ће члапови конгреса учинити грех према пркви својој ако не би ишли узастопце за њима, искреним ноштовањем. Јер само оно тело може да цвати, које се клања с поштвовањем пред законима и интересима домовине, којима вође међусобно и непрама укупној целини чланова спајају везе узајамнога поштовања. Дижем ову чашу у постигнуће тога споразума и желим искреним срцем: да Бог живи чланове српског православног народно-црквенога сабора — преузвишенога господина Патријарха, господу епископе и укупно све саборске посланике, као верне синове домовине!" Пету здравкцу иодигао је св. иатријарх Георгије у здравље православног српског народа и његових високопреосвештених еаископа и посланика на сабору, овим речима: ,,Подижем чашу ову и иијем у здравље, срећу и напредак сриског православног народа нашег и његових великодостојника дијецезалних епископа, моје драге и миле браће у Христу, као и родољубивих нобожних и благоразумних заступника ње гових, како свештеничког тако и евето вног реда. Господо и браћо! Сав народ срнски, комитенти ваши, унрли су очи своје на вас, са нестрнљењем очекујући и изгледајући од вас, од народно-црквенога сабора, спаса својој цркви и народно-црквеној аутономији. Од мудрости дакле и родољубивога славнога сабора зависиће судбина народноцрквене аутопомије наше. Па зато будимо на опрези, будимо мудри и паметни Ујединимо се. Одбацимо к од себе међусобни неспоразум. раздор, неповерење, сумњичење и нерад, на по примеру на-