Српски сион

Бг. 23.

„(ЗРДСКИСМОНЛ

(Ј тр . 359

Саборском одбору, који поверењем овог сабора изабран буде, биће ионајпреча дужност, да ириирави сабору за претрес нов елаборат, односно поправке п донуне оних нангпх автономних уредаба, без којпх исправака те уредбе даље постојати ие могу. Верни сабор овај отпочеће по томе законодавни рад свој са најдубљим уверењем, да ће се у доба закона, иравде и правице поступити и према народу српском и овоме народно-црквеном сабору, законпто и уставно (Јвај сабор ће се у правилним приликама упустити у организаторни рад, с пуним убеђењем да ће му се пружити јамство, да ће на основу врховпог надзора, висока влада поднети Вашему Велпчанству свакп саборски елаборат иа потврду у целости, без нкаквпх нзмена, а за случај, да се који елаборат не удостоји превишње потврде — да ће се тада са примедбама врагити за времена сабору на ионовно иретресање. Вагие Велиманство / Српска народна црквено-школска автономпја сродила се и срасла је с нашим народом п прешла му управо у крв. Српски народ је ужпвао ту своју автономију и у оно давнашње неуставно доба, и показао је и онда да је био зрео, да је ужива Верни п оданп сабор овај нада се, да она права, која су данас ујемчена другим автономијама у краљевинп Угарској, неће бити закраћена нп српској народно црквеној автономпјп. Наша св иравославна црква не само допушта, него наређује и прописује, да сви верни рвенп учествују у спољашњој управи цркве, но силама својим, те нп са ове стране неће уређење наше автономнје наилазптп на тешкоће и сметње Сабор овај и цео народ српски уверен је, да његова у свако доба засведочена верност и оданост нрема краљу п државн, а и оспм тога државним законима ујемчена једнакост, не може иодноспти, да иајстарија автономпја. у држави не буде ма у чему равноправна са другима. Ваше Величанство! Верни сабор овај приступа раду своме са чврстом намзром п одлуком да докаже, како је способан за озбиљан и успешан рад и да од тога рада не преза. У тај рад свој унеће своју најбољу вољу, најбоље знање п умење, п све то у најиоузданијој верп, да ће се тиме показати достојан превишње милости и очинске бриге Вашега Величаиства и поклоњеног му поверења народног. Одлучни у том п таковом раду истрајати до краја, кличемо из свег српа нашег и дубине душе: Да живи Ваше Величанство, премилостпвн Господар наш! Да живи прејасни владалачки дом!

Нацрт адресе мањине адресног одбора Српског Народног Цркв. Сабора 1902. Ваше Царско и Краљевско Аиостолско Величанство! Премилостиви Господару! Вјерно одани српски народно-црквени сабор, који се, сазван превпшњим ријешењем Вашега Величапства од 5. марта о. г., састао '26. маја у Карловцима, приступајући раду своме, сматра за прву своју дужност, да изјави од иредака