Српски сион

Б р . 29

ног Школског Савета два епископа члана у МЦСавет бира Св. Архијерејеки Синод. Досадањи обичај био је, да Св. Синод за чланове те бира по посвећењу два најстарија еппскопа. Но пошто је досадањи члан високопреосвештени господин Мирон НиколиЛ поднео оставку на чланству, и пошто се после њега најстарији по посвећењу епископ, високопреосвештени годин Михаило ГрујиЛ, нпје хтео примпти чланства у данашњем МЦСавету, пзабрао је Св. Синод као епискоиске чланове у исти Савет високопреосвештену господу епископи Таврила ЗмејановиЛа и ЛукиЈана ЕогдановиИа. (Саборски Одбор.) Под иредседништвои Његове Светостн, нреузвишенога господина патријарха Георгија Бранкови&а, држао је новоизабрани Саборски Одбор своје прве седнице дана 16. 17. 18 и 19. јула о. г. пре и подне. Присутни су били редовни чланови: високонреосвештени господин Вршачки епископ Гаврило ЗмејановиЛ, г.г. пароси: Божидар Поиовић и Сава Стојаковић, те г.г. Др. Миша Михајловић, Др. Никола Ђурђевић, Др, Мита Мушицки, Др. Жарко Миладиновић. Чиан Др. Сгеван Јовановић је испркчао свој недолазак. — За потпредседника свога изабрао је Саборски Одбор г. Дра Мишу МихајловиРм. Извештај о радњи из ових седница Саборског Одбора донећемо накнадно. — Пре започете прве седнице прпсутни чланови новога Саборскога Одбора учинили су своје подворење Његовој Светости као председнику Саборског Одбора. Разне белешке. (Полемика о канонизацији патријарха Фотија.) Кардинал Нег&епгоШег, један од највиднпјпх новијих римокатоличких црквених историка, којега велика Исторпја хришћанске дркве има у себи много шовенства (скоро на 20 страна доказује, да VI. васељ. сабор није пмао право, што је анатемнсао пану Хонорија радп учествовања у монотелптској јереси, а гдегод говорп у свом делу о другпм црквама, н. пр. о православној, говори са највећозг тесногрудошћу — зато је, баш за своју Историју, ц добио кардиналски шешпр) - поставпо је у том свом велпком делу тврдшу, да је патријарх Фотије у православној цркви врло касно уврштен међу светитеље. Да је та Хергенретерова тврдња нетачна, доказао је један нравославни прелат у Византијском Часопису 1899., стр. 647 — 671. То је он доказао једнпм старим синаксаром, састављенпм између 950.

Офр. 491.

и 956. год. у коме је дан св. Фотија забележен под 6. фебруаром. Кад су Латини у четвртој крсташкој војни освојили и опљачкали Цариград и уништили у њему православље, а православну јерархију протерали, уништили су они и прослављење св. Фотија, тог њпма најирскијег православног јерарха. После нропастп латинског царства стали су Грци опет светковатп св. Фотпја. — Регистрирајући полемику између источног и западног научењака, ХеЉсћпЛ Гпг каШоИзсће Тео1о&1е 1902., II. стр. 416. не може да обори тврдње источног историка, већ се задржава само на нузгредним п помало заједљивпм прпмедбпцама, као н. пр. даје Фотпјева слава слабо била Грцима за срце прпрасла, кад ју је латпнско господство могло унигатити. — Аг§'шпеп1;ит а<1 ћоттет! А. Ж. — Због сутрашњега празника излази 29. број „Српоког Сиона" данао. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ С Т Е Ч А Ј. 79 1 -з Ради сталног попуњења учитељског места на срп. вер. четворо-разредној школи у Ром. Кечи. Плата учитељу следећа је: 1.) у новцу 500 круна. 2.) 30, словом тридесет кибли жита. 3.) Три ланца ораће земље, на које учитељ све терете сноси. 4.) Пет метери дрва, и сламе колико треба за огрев. 5.) Стан, т. ј. две собе, кујна и нужне остале просторије. Дужности ирописане школ. уредбом. Ва перовођство добија учитељ башту 600Ц. Од иогреба где је позван 1 круну. Рок излази на Вел. Госпојину када ће се и избор одржати. Молбенице и сведоџбе шаљу се на иредседништво. Лична пријава узима се у обзир. У Ром. Кечи, 14 Јула 1902. год. Љ. Ј. Јорговић Ђорђе Арађан умољени перовођа. председник. С Т Е Ч А Ј. 81 1-1 Па учитељско место у Парцу (тамишка жу панија), са илатом од 600 круна у готовом новцу. за поФорну школу 80 круна у име паушала 10 круна, са огревом од 6 мет. тврдих дрва за своју унотребу, са прописаним станом и баштом, и нетогодишњим доплатком од 100 круна годишње. Дужности прописане. Рок стечаја 6 недеља. Из седниде м. шк. одбора, држане у Парцу 23. јуна 1902. Василије Поиовић председ. шк. одбора.

„СРПСЖИ оион. к