Српски сион

Сп? ђ8().

„цшски сионл

8Р. 36.

Одлуком од 22. сеатембра (4. окт,) 1897. бр. С. 0. 5020| 1377. је — обзиром на одређења §§-а 25. и 26. оде. I Б. прев. кр. наредбе од 10. августа 1868 , даље на „уредбу о мировинском Фонду за удовице и сиротну децу срп. прав. свештенства у опсегу српске митрополије карловачке", која је стунила са фондом у живот 1. јануара 1896, и најпосле на § 22. саборскога устројс-тва од 14. маја 1875. — изречено и објављено архидијецезанској и осталим епархијским конзисторијама и архидијецезанском и осталим енарх. админ. одборима, да почињући са 1. јануаром 1898. (по ст кал.) иресшауе наведеним § ом 26. узакоњено ираво па уживање иоловине свих иарохијских трихода за годину дана оним удовицама и малолетној, неухлебљеној деци нротопрезвитера, пароха, систем. и личних нарохи|Ских номоћника и ђакона, чији мужеви односно очеви 1. јануара 1898. односно после тога дана премину, с тим, да се наведено нраво једногодишњега уживања половине свих парохијских прихода оних лица, која су до 1. јануара 1898. постала удовима односно сирочадима, овом одлуком нетакнуто оставља; — па је наређено, да се у нарохијама, које се смрћу пароха и т. д. упразне од 1 Јануара 1898., има издавати иотиуна дошација дотичним новоиостављеним душепоиечгтељима (Обнародовано и у звапич. листу „С. Сион" бр. 45. ех 1897 ). Одлуком од 23. септембра (5. окт.) 1897. бр. С. 0. 4901Ј1396. је — обзиром па §§-е 10, 12, 17, 18, 20 и 26. — изречено и горенаведеним епарх. властима сбјављено, да сшан у иарохијском дому односно у недостатку таквога саразмеран еквива ленат за исти, нринада искључиво пароху, окр. нротопресвитеру као пароху и најпосле по смрти њиховој админисгратору парохије. (Обнародовано и у зван. листу „С. Сион" ир. 51. ех 1897.). Одлуком од 11. (23.) децембра 1897. бр. С. 0. 5974 и 6795 2334. је изречено. да по смислу и духу §-а 20. одс. II. Б. прев. кр. наредбе од 10. авг. 1868 ваља избором нопунити места потпредседника и неровође засебним лицима. Одлуком од 12. (24.) децембра 1897. бр. С. 0. 6263., 7167., 7509(2346. расветљено је одређење у ногледу предлагања лица за еиархијско-еиишропска места. На питање епархијског административног одбора вршачкога, да ли исти може наредити избор нових чланова еиархијске скуиштине , саопћена је како том. тако и свима нодручним административним одборима одлука саб. одбора од 11. (23) марта 1886. бр. С. 0. 306. 340Ј41. ех 1886., којом се овамо односна питања начелно решавају и коју одлуку саборски одбор и данас одржава у потнуиој снази. (Одлука од 23Ј1Х. (5|Х.) 1897. бр. С. 0. 1985|1388.) Одлуком од 11. (23.) децембра 1897 бр. С. 0. 6871|2290. изречено је. да се не може узети у обзир и односно, да се сматра неважећом одлука епархијске скупштине вршачке од 30. окт. 1897. бр. 26 , којом је конзисторијски писар тамошњи иостављен за сталног конз. архивара са правом чланства митронолијскога чиновничконроФесорског мировкн. Фонда са разлога, што наше авт. уредбе не позпају конзист. архивара и што енархијска скупштина, обзиром на одређења иривр. уређења еиархија од 29. маја 1871., којом се еиархије у оиИе уређују иривремено, ировизорно — није власна епархијске чиновнике сталнима проглашавати односно ностављати, још мање стална чиновничка места крејирати на терет митрополијском чиновничко-мировинском Фонду, а најмање писарску плату на подмирење архиварске плате употребити. Одлуком од 10. (22.) јуна 1898. бр С. 0. 3078| 1124. је изречено, да се ностављање г. Дра Косте Хаџија за конзисторијског (епархијског) Фискала вршачког има сматрати само иривременим, а не деФинитивним, као што је епархијска скупштина вршачка закључила и то са разлога, у претходном зачелу наведенога; уједно је обзиром на то, што се Фискалство истога са његовим конзисторијским чланством не може слагати у једно и исто време (инкомнатибилитет), изречено, да се право конзист. чланства Дру К. Хаџију суспендује све дотле, докле исти буде службовао у својству конзисг. Фискала.