Српски сион

Оар. 612.

СРПСКИ СИОН. 8

Б р . 37.

није узео у обзир наредбе саборскога одбора од 28. септ. (5. окт.) 1898. бр. С. 0 6917|1684. у погледу па сазив епархијских скупштина односно на трајање скупштинарских мандата, позван је исти епарх. адмип. одбор, да поднесе извештај у том нредмету, а уједно је упозорен на горњу наредбу бр. С 0. 6917[1684. ех 1898. Против тога позива, а нарочито против одчуке бр. С. 0. 6917 1684 ех 1898. обратио се исши вршачки еиарх. админ. одбор иредсшавком вис. државној влади. На сам позив је пак саборском одбору изјавио, да не може „сљедовати" наредбн саб. одбора бр. С. 0. 6917 1684. ех 1898. јер, вели, није на.закону основана, те да ће ос/гати при својем решењу од 5. (17.) марта 1901. бр. Е. 394.111. 190. у ногледу на сазив епархијске скупштине и новог избора скупшт. заступника односно да ће га извршити. Са^орски је одбор одлучио, да решење тог предмбта одгодн дотле, док преузв. г. кр уг. министарпредседник не саопћи своју одлуку на горњу представку епарх. админ. одбора вршачкога, а с тим у свези су услед захтева од 15. маја 1901. бр. 1758јМ. П. поднесене преузв. иетом овопредметне одлуке уз сходне извешће. Ну како је међугам епарх. скупшгина дне 13. (26 ) новембри 1901. ипак одржана, то је саборски одбор кад је за ту чињеницу сазнао, одлуком од 14. (27.) дедембра 1901. бр. С 0. 7666, 7916 и 8004|2187. ех 1901. пре мерит. решења потражио записник о тој одржаној скуп. седници и извешће, уједно је ннк наредио, да с.е извршење закључака исте епарх. скупштине обустави и код епархијских власти послове дотадањи члааови обављају све дотле, док се ова ствар код саборског одбора не буде мериторно решита. Прегледавши записник ешархијске скуишшине иакрачке, држане 17. и 18. (30. и 31.) октобра 1900. одлуком својом од 14. (27.) марта 1901. бр. С. 0. 2048:511. узео је саб. одбор у истом заниснику обележени рад на знање ну с тим додатком, да закључак поменуте енарх. скупштине од 18 (31.) октобра 1900. бр. ХХП. о трајању мандата епархијских скупштинара и енархијских одсека, према поетојећој уредби о епархијама, не може имати правоваљаности ни обвезе све дотле, док у том погледу надлежни нар. цркв сабор не учини сходно расноложење, према том да ее исти, закључак само као иредлог за сабор има смашраши. Саборски Одбор је узео с одобрењем на знање пријаву пленарне седнице епархијских власти бачких, да се у пролеће 1902. сазове еиархијска скуишшипа бачка уз нове изборе. Исто тако је узео Саборски Одбор с одобрењем на знање ону одлуку епарх. админ. одбора горњо карловачкога. да се може сазвати еиархијска скуишшина горњокарловачка у току 1902. год. Одлуком од 18 (30.) децембра 1898. бр. С. 0. 8826:2563. и одлуком бр. С. 0. 8827 2564. ех 1898. је расположено, да се врате епарх. админ. одбору вршачком како извешћа (дописи) тако и односни списи са разлога, што су извешћа била иотписана Дром Славком Милетићем, као потпредседником админ. одбора са захтевом, да иста извешћа (дописе) потпише преосв. г. епискон вршачки, као председник; јер Саборском Одбору није познато да је речено лице изабрано за члана односно потпредседника адм. одбора, а држи, да не може ни бити за таквога изабран, по што је истоименовани правомоћно осуђен на губитак пасивног бирачкога права за шест година дана (С. О. 4173Ј2147, ех 1897.) — те се такви дописи сматрају непотписани. Одлуком од 10. (22.) јуна 1898 бр. С. 0. 40В7Ј1168. узео је Саборски Одбор на знање одлуку епарх. конзисторије будимске бр. К 531. 787 49. ех 1898., којом је у извршењу одређења § а 9. одс. I. А. прев. кр. наредбе од 10. авг. 1868. окр. протопрезвитеру будимском одредила (место Св. Андрије) Будим за зван. седиште. По што нреосвећени г. епископ вршачки ни на два позива (С. 0. 6648 2058. ех 1899. и С. 0. 2085Ј29. ех 1900 ) није хтео дати изјашњења о својем поступку у седници епархијског административног одбора вршачкога према једном члану истога одбора, који се ради санирања наводно повређеног му одборског чланства против