Српски сион

628

„ОРНСКИ СИОН."

Бр. 38.

А.) Управа, манипулација и надзор ерп. прав. нар. цркв. фондова и заклада. Славни срп. нрав. нар. цркв. сабор о састанку својем 1897. није усгановио предрачуна ни за 1897. ни 1898. услед чега је Саборски Одбор, како за те године, тако и за године 1899, 1900., 1901. и 1902. био принуђен да оачини предрачунске основе. Ове предрачунске основе су служиле и служе како Саборском Одбору, тако и књиговодству и благајници срп. нар. цркв. Фондова и заклада, као равнало ири подмиривању трошкова на иотребе црквених и просветних цели свих срп. нар. цркв. фондова и заклада у тим годинама. Исто тако је установио и предрачуне маиастирске за све горње године и упутио управе, да се управља по тим нредрачунским основама. Ну та прилика, као што је то истакнуто било већ и у извештају о раду Саборског Одбора, поднесеном славном нар. цркв. сабору у год, 1897., служила је и даље разлогом преузв. г. кр. уг. мииистру-председнику да захгева, да му се поднесу фондовски и закладни и манаетирски предрачуни за 1897., 1898. и 1899., на шго је Саборски Одбор у почетку негативно одговорио држећи се сгановишта заузетога у одлуци нод бр. С. 0. 738(139 ех 1894. и позивајући се на тачку 9. §-а 19. саборскога устројства од 14. маја 1875 ; ну када је преузв. исти отписом од 8. августа 1898. бр. 11.486.ЈМ. П. II. од!оворио, да не узима на знање овд. негативпу одлуку, него да придржавајући се разлога изређаних у отнису бр. 2333. М. II. ех 1894., који је наведен у гореспоменутом ел. нар. цркв. сабору поднесеном извештају од 1897., позива Саборски Одбор, да му поднесе предрачуне од 1897. и 1898. одмах, а у будуће да му без свакога приговора и под теретом евентуалних последица подноси предрачуне — одлучио је Саборски Одбор под 21. септ. (3. окт.) 1898. бр. С. 0. 5770(1482,: „Што се тиче ноднашања прорачуна нар. цркв. Фондова, заклада, завода и манастира, то Саборски Одбор и сада држи своје становиште — исказапо у одлукама од 12. (24.) децембра 1894. бр. С. 0. 3742(1361.; од 23. окт. (4. нов.) 1896. бр. С. 0. 4555(1329 ; а нарочито и у одлукама бр. С. 0. 2317(8. ех 1898. и С. 0. 2392(9. ех 1898. — за законито, које потпуно одговара слову и духу одређења тачке 9., §-а 19. прев. кр. наредбе од 14. маја 1875.; ну обзиром на неоснорно и неосиориво право, које припада ЈЕБеговој Преузвишеиости г. министру-председнику ради вршења врховног државнога надзора, услед овога ионовичнога позива, једнако овд. одлуци бр. С. 0. 4555(1329 ех 1896. одлучити, да се нреузв. истом поднесу прорачуни за године 1897. и 1898. у препису на увид." Савезно с тим поднесени су исто тако у препису и нредрачуии за 1899 1900. 1901. и 1902. годину. Овде се спомиње, да је услед дониса г. кр. уг. министра председника од 29. новембра 1899. бр. 14918. одлуком бр. С. 0 1937(580. ех 1900. учињено расположење, да се вредност државних папира у будуће како у нредрачунима тако и у рачунима има истаћи и водити у номиналној вредносши. Услед даљега дописа преуз. истога, упућено је било фондовско књиговодство, да води вредносне државпе папире у првом делу закључног рачуна по номиналноЈ , а у другом делу (код појединих Фондова и заклада) ио течајној вредносши уз означење разлике између номиналне и течајне вредности; ну како се тај начин није ноказао нрактичним, то је одлуком бр. С. 0. 7769(2127. ех 1901. наређено, да се како код предрачуна,, тако и код закљ. рачуна поступа у смислу одлуке бр. С. 0. 1937 580. ех 1900. с тим додатком, да се на крају рачуна искаже, колика је течајна вредност 31. децембра дотичне године у појединим категоријама вредносних папира. Још истичемо овде, да се од 1.(1. 1900. и предрачуни и рачуни састављају односно воде у новој (крунскоЈ) вредности. Нарочиту је бригу водио Саборски Одбор о том, да се главиице Фондова и заклада уз што бољу сигурност, што плодоносније сместе ; те је према том, по што су за ту прилику најповољније погодбе код издавања главнице на хииошекарне заЈмове, дрема нравној и Фактичној могућности и постуиао. Повољне последице у последњем