Српски сион

С тр . 694

„(ЈРПСКИ СИОН."

Б р . 42.

Од 1, октобра 1898. дошла је у својину и уживање јерарх. Фонда залишна сесија у Кшфгљу. Одлуком бр. С. 0. 7164|2100. ех 1898. је одређено, да једна парохијска сесија у Омољици са 1. јануаром 1899. дође у својину и уживање јерарх. Фонда. У Нађфали је парницом изгубљена акт. парохијска сесија, јер је доказано, да је била приватна својипа Услед тога је решено, да се сесија јерархијскога Фонда уступи на уживање свагдашњем пароху. Међутим су они, који су добили речену парницу, затражили нарницом и накнаду вишегодишњих сесијских прихода, те је услед пресуде судске дошло до тога, да је јерарх. фопд по завршетку парнице, осуђен, морао платити у име накнадне своте у износу од К 5584.44. Међутим је и високо кр. уг. министарство б. и ј. н. узело с одобрењем на знање овд. одлуку бр. С. 0. 858)237. ех 1896., којом је сесија у Нађфали предата на уживање там. срп. прав. душепопечитељу на место парницом изгубљене нређ. парохијске сесије (С. 0. 1177(17. ех 1900.). Одлука бр. 19б1|зап. ех 1898. протегнута је и на овај фонд у толико, што се све припомоћи и мировинске своге из овога Фонда од 1. јануара 1899. место тромесечно у натраг или напред исплаћује месечно у напред Има више одлука, у којима је Саборски Одбор обележио становиште своје у иогледу на умировљење иароха виших илаЛевних разреда, где се из дотације може издржавати и иарох и лични помоћник (администратор парохије) у том правцу, да се пе може дати миров. припомоћ из јерарх. Фонда, где је горња могућност. Учињена су потребна расположења, да се установи количина земље сесије у Ердевику и Лаћарку, где су наводно знатне узурпације учињене. Како је посао око скупљања података, који се односе на тзв. залишне парохијске сесије тек године 1899. био готов то је представком од 14. (27.) марта 1900. бр. С. 0. 1034Ј85. умољено високо кр. уг. министарсово богочасти и јавне наставе, да у смислу својега дописа од 28. октобра 1878. бр. 26.637 изволи учинити сходно расиоложење ради грунтовног преноса ших сесија (у Угарској) у грунш. власнишшво јерархајског фонда. С тим у свези стоје и оне одлуке, којима је упућен Фискалат на сходап поступак у таквој ирилици, где се праве нове баштинске књиге, те се пружа могућност, да се дотична сесија том приликом упише у грунт. власништво јерарх. Фонда (Кула, Ст. Шове, Ковиљ и т. д.) Ну обзиром на ту немилу прилику, што неке цркв. опћине иеосновано ираве приговоре и тешкоће па чак изазивају и парнице, те проузрукују излишне трошкове приликом састављања нових грунтовница у обзиру на питање власнишшва нар. цркв. јерарх. фонда на тзв. залишне иарохијске сесије , издао је Саб. Одбор наредбу (бр. С. 0. 6243Ј1093. ех 1901.) епарх. админ. одборима бачком, будимском, вршачком и темишварском: „да својим подручним цркв. општинама не само строго забране такове приговоре чинити, него да им наложе, да су дужне, под теретом разрешења и одговорности дотичних криваца за сваку штету, код поверенства за састављање нових грунтовних уложака у колико упитане буду — изјавити, да је дотична залишна сесија својина јерарх. Фонда и да се у власност истог грунтовно пренети има"; уједно су пак упућени исти епарх. админ. одбори, да исто тако настоје, и сходпо расположење учине, да се и активне парохијске сесије приликом састављања нових грунтовних уложака у власност дотичне срп. прав. парохије, а не у власност цркв. општине, грунтовно пренесу. Најпосле је обзиром на овд. одлуку од 14. (27.) марта 1900. бр. С. 0. 1034.|85. пожурницом умољен преузвишени г. кр. уг. министар богочасти и јавне наставе, да што пре учини сходно расположење ради грунтовног преноса залишних парох. сесија у корист јерарх. Фонда. У седници од 15. (27.) аарта 1899. под бр. С. 0. 1655Ј40. дозвољена је из овога Фонда припомоћ од год 400 Фор. а. вр. у име год. плате и од 300 Фор. а. вр.