Српски сион

С тр . 708.

Д РПСКМ сион.

Б р . 43.

Код овог Фонда истичемо расиоложење Саборског Одбора у погледу на упаунашање прнхода од Ш. таса, која су сномепута већ код клирикално-гаколског Фонда. Савезно са чоследњим извештајем (1897.) где је реч о том, да је ноднесен на превишње одобрење амортизациони илан о заЈму од 310.000 Фор., да би се резидепцијски фонд неокрњено сачувао, имамо част даље јавити, да се преузв. г. кр. уг. министар-нредседник није задовољио само тим, него је знхтевао, да се уз нриказ односних списа, планова и прорачуна поднесе и молба тога садржаја да Н> Величапство благоизволи накнадпо превишње одобрити градњу архијеписконско-митрополитске и натријарашке резиденције, по што је без ноговора патребно, да се нревишње одобрење пре градње издејствује, на што је Саборски Одбор одлуком од 22. сентембра (4. окт.) 1897. бр. С. О. 4936)1342, позивајући се на одр< ђења тачке 9. и 10. § а 19. саборског устројства од 1875. одговорио да не држи, да је тај позив на закону основан, те је умолио нреузв. истога, да од тода захтева одустане. Преузв. г. кр. уг. министар -председник под 23. дец. 1897. бр. 17.60бјМ. II. обележивши горње становиште Саборског Одбора као погрешно, позове на ново. да Саборски Одбор задовољи горњем позиву. Саборски Одбор нод 14 (26.) децембром 1897. бр. С. 0. 7805)3312. онширно мотивисаном представком изјави, да остаје нри својој одлуци бр С. 0. 4936)1342. ех 1897. наглашујући, да би се таквим својевољним тумачењем о врх. држ. нраву надзора цело узакоњено авшономно ираво аисорбовало и илузорно тостало. уједно је ириказао све снисе ради увида и ради опширнијега и подробнијега исказа о потреби и целисхоцности ове градње и самога онгерећења резиденциј -кога Фонда. На ово преузвишени г. кр. уг министар-председник уз повратак свих списа под 16. јуном 1898. бр. 7897ЈМ. П. и уз изјаву, да пе може одстуиити од својега становишта, позове најкатегоричније, да Саборски Одбор удовољи првобитном позиву. Саборски Одбор је на то одлуком од 9. (21 ) јуна 1898 бр. С. 0. 4654ј902. уз повратак свих сниса одговорио, да остаје при својем становишту с том изјавом, да Саборски Одбор, у колико преузвишени г. кр. уг. министар председник од својег сгаповишта ни овом нриликом не би изволео одстунити, само с тога разлога, да се ова ствар већ једном крају приведе, нристаје и односно за тај случај моли преузвишеоога истог, да изволи накнадно превишњу саизволу у Његова ц. и апост кр. Величапства и у погледу градње патријарш. резиденције исходити; ну уједпо је изјављено нарочито, да овај поступак никако не може прејудицирати на штету срн. нрав. народно-црквецих автопомних права. На то је уследило нод 26. мајем 1899. накнадно иревишње одобрење градње патријарашке резиденције и оптерећења резиденцијског Фонда зајмом из ненрикосновеног и клирикално-школског Фонда и то по гласу отписа преузв. г. министрапредседника од 7. септ. 1899. бр. 11.807 М. П. с том опоменом, да Саборски Одбор у будуће има строго држати пред очима врховно надзорпо право Његова Величанства (С. 0. 5164)1145. ех 1899.). Одлуком бр. С. 0. 7650 2125. ех 1901. наређено је, да се вредност иатријарашке резиденције у Карловцима брише из осн. иметка овога Фонда, но што иста није његова евојина. Што се тиче фонда, за иатиомагање оних сри. ирав. цркв. омЛина, које се деле или се оделиле од Вумуна имамо споменути, да је исти био потиуио исцрпљен концем године 1900. Ну но што су биле у току деобне парнице: малобечкеречка, Фабричка, белобрешчанска, омољички, добричка и парачка, а није била искључепа могућност, да ће и друге сличне нарпице понићи, то је Саборски Одбор нредставком од 14. (27.) децембра 1900. бр. С. 0. 8863 1928., по што је потреба, да се таквим опћинама притече у помоћ, а Саборски Одбор не располаже сходним изворима — умолио в. кр. уг. владу, да се свота у државном предрачуну, одређена на сврхе срп. прав. цркве у Угарској, одобри на ову цел, као што се догодило 1871. кад је услед прев одлука од 21. јуна 1869, и од 29. августа 1871. иснлаћено бив. управи нар. цркв. Фондова и