Српски сион

Вр. 44

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 725

Највећи је део питомаца учио у Хрватској и Славонији (међу овима највише у Карловцима); по том у ужој Угарској и најпосле у Аустрији и неколико у иноземству (6-орица) Питомци се са незнатним изузетком добро владали и добро и врло добро успевали. Плаћаље камате на хипотекарне зајмове из нар. цркв- Фондова и заклада за ове две годиие било је у главном уредно тако, да Фискалат срп. нар. цркв. Фондова и заклада није имао да утужује много дужника. Овопредиетне нодатке наводимо у овом. Иредано је од 1. јануара 1897. до 31. дец. 1901. године, дакле за нет година. што чини просечно према броју дужника 1.) тужаба — — — — 1465 4.80 9^ 2.) овршних молба — — 378 1.23% 3.) дражбених „ — — — 202 0.70% 4.) утока — — — — 179 0.57% Том на супрот пак поднео је Фискалат Саборском Одбору за то време 6936 ком. извшшаја и травних мишљења или просечно на сваку годину 1887 комада према год. 795 комада за време од 1[УП. 1892. до конца 1896. односно према год. 126 ком. за време 1890—1|УН. 1892. године. Одлуком од 15. (27.) децембра 1898. бр. С. 0. 8767 2255 учињено је расположење, да се парбени и овршни трошкови исплаћују фондовском Фискалу на његову судским нресудама и одлукама обложену молбу и односно признаницу тако, да се истима оитерети дотичан дужник, по што нарочито код парница, које дуго трају, Фискал трпи штету улажући своју готовину на разна издавања, а не добијајући годинама накнаде издатка и односну исплату досуђенога трошка. Саборски Одбор, овај прегледао је рачуноводством иснитане рачуие свих срп. нар. цркв. Фондова и заклада за године 1897., 1898., 1899., 1900. и 1901. и подноси их засебним извешћима славном Сабору на Финалисање. У евези са овим извешћем има част Саборски Одбор саопћити славном нар. цркв. сабору ово. Преузвишени. г. министар-председник позвао је својим дописом од 13. марта 1898. бр. 3299ЈМ. П., да му се поднесу закључни рачупи срп. нар. цркв. Фондова и заклада за 1897. Одлуком својом од 9. (21.) марта 1898. 0. 0. 2316 7. одговорио је Саб. Одбор, да се високом захтеву не може удовољнти са разлога, гпто поднашање закључних рачуна ради вршења државног права надзора у смислу § а 19. тачке 10., прев. кр. наредбе од 14. маја 1875. спада у делокруг сл. сри. ирав. нар. цркв. сабора, којем ће овај Саборски Одбор и закључне Фонловске и закладне рачуне од 1897. године у смислу § а 22. тачке ж.) горехваљене уредбе на Финалисање поднети. Ну када се преузв. исти тим одговором није задовољио, него нанред наведеним вис. отписом бр. 11486 М. П. II. ех 1898. позвао Смборски Одбор, да му закључне рачуне за год. 1897. без одлагања поднесе и за своју дужност сматра, да му у будуће такове одмах но саставу подноси изјављујући на крају, да би за ту прилику, да се и опет не одговори његову налогу — који је учињеп чисто у тај смер, да може вршити прев. наредбом од 14. маја 1875. министру председнику поверено надзорно право и узети на себе одговорност, која потиче из тога надзорнога правнога круга — био приморан, да учини такова расиоложења, која би водила безусловном осигурању извршења његове дужности, а поврх свега врховнога надзорнога права Његова Величанства: одлучио је Саборски Одбор већ наведеном одлуком од 21. септ. (3. окт.) 1898. бр. С. 0. 5770:1482 ех 1898. ово: „што се тиче (пак) поднашања закључпих рачуна срп. нар. цркв. Фондова и заклада, то је овај Оаборски Одбор већ обележио своје законито становиште у одлуци од 9. (21.) марта 1898. бр. С. 0. 2316|7; ну обзиром на (горе обележено) право вршења врховнога државнога надзора