Српски сион

С пр . 740.

Л СРПСКИ СИОН 8

Б*. 45.

Одлуком бр. С. 0. 6455 1848. ех 1899. узет је на знање закуипи уговор од 16. јула 1899. између Његове Светости и Вогдана и Јаше Дунђерскога о задолмљеној земљч горњега поседа (2200Нтт ЈУ Т -) и т - зв - „Уог1апс1"-а (1000 јут.) за време од 15. августа 1899. до 15. августа 1911. год. У години 1900-ој прегледано је влашелинство даљско изасланипима Саборског Одбора и взвештај њихов узет је на повољно знање (С. 0. 4855. 5921.11227. ех 1900.) Интеркаларни рачуни архијеиискоиије и митрополије карловачке за време од 8. децембра 1888. до 1. маја 1890. нрегледани су, обрачун између интеркалара и и Његове Светости установљен, те је ова ствар Финалисана. Да би се дошло до законито уређенога стања, морало се ступити на пут паршше ради исправке грунтовнице у обзиру на ону непокретност, где је смештено благодјејаније, која ненокретност стоји на имену градске опћипе карловачке. 2. Епископска добра. Одлуком бр. С. 0. 5867)1925. ех 1896. устаиовљену епископску дотацију на шест година дана (1897. до 1902) са год. 11.800 Фор. а вр. сваком епископу изволио је узети на знање с одобрењем и иреузв. г. кр. уг министар нредседних под 8. јануаром 1898. бр. 19797. М. П. ех 1897. Ну но установљењу еписконске дотације појавили се нови (жунанијски и срески) ирирези на терет иустаре „Сирига " и како су правна средства остала без успеха, то је за остатак раздобља 1897. до 1902. одређено, да се ови нови прирези плате из неприкосновенога Фонда, а по том почињући од новог раздобља падну на терет епископским дотацијама (С. 0. 4100ј 1286. ех 1899.) Расположење у одлуци бр. 1961.[зап. ех 1898. односио бр. С. 0. 8071 ј2077. ех 1898., да ее еиискоиске дотације исилаЛују месечно уместо тромесечно упапред, дало је повода нреузвишеном г. кр. уг. министру-председнику, да потражи од Саборског Одбора разлоге тој мери, на гнто су нотребна и могућа разјашњења дата. Преузвишени исти је по нријему овд. разјашњења под 15. мајем 1901. бр. 1671. уништио овд. одлуку бр. 1961|зан. ех 1898. са главнога разлога, што уређење питања о епископској дотацији по сабор. устројству спада у делокруг нар. цркв. сабора, па је наредио, да се дотација и даље издаје у тромесечним оброцима. На ову наредбу је Саборски Одбора опширно образложеиом представком умолио нреузв. г министра-председоика, да од своје одлуке одустаги изволн, по шго је овај нредмет регпен у автономном делокругу Саборског Одбора, но што нема против одлуке ни рекурса, пи жалбе, те је правомоћна и по што се тим начином не шгети интерес преосв. господа епископа, те вис. кр. уг. влада, као ванавтономни Фактор, не би могла, кад тако ова ствар стоји, ноступати односно решавати ни на темељу права садржанога у саборском устројству од 1875., а ни по држ. надзорном праву и то тим мање, што овде није у нитању уређење дотацијоног питања уредбом, него примена нривремене мере о једном делу тога питања, предузета ради очувања интереса нар. цркв. пеприкосновеног Фонда. Ну преузв. исти г. министар није одступио од своје одлуке. Услед тога су умољена господа епископи, да саоаће Саборском Одбору, да ли желе, да се дотација издаје у месечним или пак тромесечним свотама. По што се већипа изјавила за издавање по првобитном начину, то је одлуком бр. С. 0. 2328 621. ех 1902. наређено, да се дотација исплаћује у тромесечним антиципативним оброцима до надлежнога решења сл, нар. цркв. сабора. Како у 1902. години истиче рок закуиу иусшаре „Сирига ", то су одлуком бр. С. 0. 8044. (8003. 8005) 1891. ех 1901. учињене припреме, да се иста пустара изда под закуп путем јавне дражбе и то, да би се могла постићи већа год. закуннина на дванаест година. Дражба је одржана 4. (17.) марта 1902. и на истој је достаоцем постао савез српских земљорадаичких задруга у Австро-Угарској у Загребу са год.