Српски сион

С тр . 781.

У гаколском дворигату налази се дечје игралигате и врт за одмарање ученика V летње доба са павиљоном и водоскоком. Дужност учитељску врши један учитељ и једна учитељица. Обоје оспособљени. У Беловару привремено одправЛ)а дужност учитељску на мегаовитој мугакој и женској гаколи осиособљени учитељ. У Новој Градигаци је такође оснособљен учитељ. Школска здања у Беловару и у Н. Градигаци су својипа дотичних срп. цркв. ошптииа и доста су у добром стању, али је гаколски намегатај у обе ове гаколе стари и потребно би га било новим заменути. Обе ове ошптине упућене су да постепено старе скамије новим замепе. Исто су тако и учила у обе ове гаколе ненотпуна и ваљало би их новима заменути. У опгате су све три опгатине позване, да у прорачун стављају сваке године суму за учила и библиотеку, а у Беловару, да и сиромагапој деци набаве књиге. Школски врт се налази само у Беловару. Плате су учитељске различите. Учитељ у Загребу има 700 Фор. плате и стан у нарави. Учитељица у Загребу има плату од 300 Фор., учитељ у Беловару 400 Фор. плате има и стан, а учитељ у Н. Градишци ужива плату од 500 Фор. и стан у нарави. Три школе сриске што су у епархији пакрачкој издржавају се из средстава дотичних црквених општина. У Загребу црквена општина има свога имања, из којега се један део прихода трогаи на издржавање гаколе и плаћање учитељског особља. У Беловару гаколски капитал се састоји из 2572 Фор. а годигањи приход од тога и од других реалитета гаколских износи 489 Фор. 70 новч. који се на издржавање гаколе и на учитељску плату трогаи. У Новој Градигаци здање, у коме се на горњем спрату налази гакола и учитељски стан, својина је гаколске закладе, а из прихода од дућана и из осталих средстава ошнтинских издржава се гакола и плаћа се учитељ. Ни у пакрачкој епархији нису учитељи и учителшце срп. вероисиоведних гакола мировином обезбеђени. Осим ове три гаколе отвориће се у Даровару српска вероисповедна гакола, јер су тамогањи родољубиви грађани Исидор и Христииа Добровић, Коста и Персида Јовановић и Јово и Ана Утоповић даровним уговором обезбедила издржавање годишњим приходом од близу 800 Фор. — осим тога су још Исидор и Христина Добро вић сазидали школско здање. III. Православне српоке вероисповедне школе у епархији Горвокарловачкој. Епархија горњо-карловачка највећа је од свију православних срнских епархија. Она броји по најновијим изворима: 333.000 дугаа, али у овој епархији све су гаколе комуналне, и само су се у пет опгатипа црквених задржале срнске вероисповедне школе, и то у Горњем Карловцу, Петрињи, Костајпици, Дубици и у Јасеновцу. Горњо-карловачку школу, која је уједно веџбаоница тамошње учитељске школе, прегледао је сваке године званично покојни Др. Ђорђе Натошевић, главни гаколски реФерент приликом испита у тамогањој учитељ. гаколи. По гласу извештаја Епарх. Ш. Одбора горњо-карловачког остале 4 вероисповедпе гаколе у тој дијецези пре 1889. године није нико прегледао. Тек из извегатаја заменика гл. гаколског реФерента Николе Ђ. Вукичевића по првом прегледању ових школа године 1889. саопгатеног у пропису од Школ. Савета Епархијском Школском Одбору горњо карловачком дознао је исти одбор за право стање ових школа и за велике мане и иедостатке у њима, које се постарао отклоиити и речене школе у бољи ред поставити. Од тога времена прегледа ове гаколе сваке године заменик епарх. гаколског