Српски сион

С тр . 812.

„СРПСКИ СИОЕ."

Б р . 50

А. Учитељска школа у Сомбору. У годипи 1890. иа захтеваље високог кр. угар. мииистарства богочасти и јавие иаставе, да се у учитељској школи сомборској мугака младеж од женске одели, да се течај иаставии са четвртим разредом нрошири, и да се само они за учитеље и учитељице оспособљавају, који потпуно знају мађарски, и напослетку да се нчеларство и свиларство у тој учитељ. школи теоретично и практично предавати има; Школски Савет је известио исто в. кр. министарство: да се мађарски језик већ од 1872. год. у свима разредима учитељске школе сомборске тачно и са успехом нредаје, и то у последње време у 12 седмичних часова; да је 1885. године у том заводу устројена засебна катедра мађарског језика, и да се у смислу §. 6. зак. чл. 18. од 1879. почишући од 1882. г. дипломе о учитељској снособности, само са премапотписом и нечатом кр. ишол. надзорника жупапије бач-бодрогаке издају оним само капдидатима, који потпуно владају мађарским језиком и најпосле да је катедра мађарског језика попуњена проФесором, који има на то Формалпс оспособљење. ПоделЈење иак ове гаколе на мугаку и женску и прогаирење исте на четири разреда зависиће од регаења срнсконародног црквеног Сабора, коме ће о томе Школски Савет образложени предлог ноднети. Што се тиче наставе у пчеларству и свиларству, извегатај је подпесен в кр, министарству, да се обе ове правредне струке већ од вигае годипа теоретично и практично у поменугој учитељској школи предају. Овом приликом Школски Савет је решио, да се о трогаку клирикалпога Фоида сагради пчелињак у гаколском врту нравославне српске прквепе опгатине сомборске, у коме се нриправници у вртарству и нчеларству вежбају, и да се за тај пчелињак набаве Ђерзонове когаиице, што је одмах и извршено и на ову цел из срнско-пародног клирикалног Фонда у Карловцима 200 ф . је издато. По смрти Исидора Стојковића нроФесора српског језика, исгорије и земљописа на учитељској школи сомборској (у марту 1891.), расписан је стечај иа ово место и у августу исте године изабраи је од Школског Савета за пррФесора горњих нредметл Димитрије Калић оспособљени наставник за средње школе, и бивгаи дотле учител> на вишој девојачкој школи у Новом Саду. По наредби Школског Савета управа учитељске школе сомборске подпела је од нроФесорског збора те школе еастављени „Нредлог о уотројству срнских учител.ских школа", који је Школски Савет одобрио, и наредио, да се овај предлог придода нредлогу за уредбу о српским народним школама, који је за подпесак сл. српсконародноме Сабору од 1892. снремљен као саставни део те уредбе. Када је на свршетку 1891. год. в. кр. угарско министарство богочасти и јавне наставе поново пожурило, да се ученици и учепице у еомборској учитељској школи одељено и у засебпим школским просторијама обучавају, и да се четврчи разред у оба одељења те школе отвори ; Школски Савет је ноднео извегатај високом том министарству, да је за обе горње потребе Школски Савет се ностарао у нредлогу свом гато га је српско-народном црквеном Сабору подпео 1892. годипе. Како .је у новембру 1891. г. Мита Петровић проФесор природних паука и математике у учитељској школи еомборској изнеиада јако оболео то је председпигатво Школског Савета наименовало за суплента поменуте катедре свршеног елушаоца тих наука на свеучилишту загребачком Стевана Јовића, које је наимеповање после смрти проФесора Петровића [17. (29.) децембра 1991.] од Школског Савета са одобрењем на знање узето. У почетку 1893. г. преузвигаени краљ. угар. министар богочасти и јавне наставе по трећи пут је захтевао, да се у учитељској гаколи сомборској муитка младеж одељено од жепске младежи обучава. да се четврти разред у оба одељења ове учитељске школе установи, а да се устроје засебне веџбаонице, које ће једино под управом учитељских гакола стајати и неће зависити ни од каквог другог спољњег (општинског)