Српски сион

„СРПСКИ сион«

На приговор, да се не може водити контрола, кад би манастири сами радили земљу, одговарамо : то не стоји. Нека само адмипистративни одбори, саборски одбор и иовереиици савесно врше своје коншролно ираво; ма %е се видеши: хо~Ке л моИи бити „грабежа По П. одсеку кр. рескриита од 10. Авг. 1868. V. А. §. 2. „Патријар српски и митрополит карловачки је природни и врховии старатељ и заступник свију добара дрквенонарод. и Фундација"; по §. 5. „Администрација манастирских добара поверава се централној унрави народних Фондова нод архиепископом српскпм, која ће привремени начин манипулирања одредити, и нредлог о том за коначно решење идукем народном сабору поднети"; по §. 6. „Манастирска добра и њихови приходи долазе под администрацију управе цркв. нар, до бара и Фондова, Половина сувишка, што претече преко годишњег расхода, долази у фонд манастирски, куда ће и досадашња депозита припадати, а друга половина улази у школски или клирикалнч фовд на просветне цели"; по П. У. Б. § 15 „Управа цркв. нар. Фондова и добара састоји се из патрпјарха вли митрополије администра тора ч асистента, од којих је једап из реда духовних, други из војничког, а трећи из грађанског, као и митрополптско-народног секретара." „Овима се додаје један надзиратељ добара — — Фискал — — —но §. 18. „У делокруг управе црк нар. добара и Фондова спада администрација свију јавких и приватних Фондова и Фундација, митрополиту и асистентима поверених, као и добара манастирских и епископских и контрола иојединих, извршителних органа."; §. 21. „Дужности надзиратељу по струци економној, као и рачуноводитељу и фискалу и нужном нв.сарничком персоналу, прописаће нривремено управа цркв. нар. добара до идућег сабора Ешо, каква су била ирава и дужносши ио кр. рескрипту од 10. Авг. 1868. уираве црквенв-народних добара, у иогледу админисшрације манастира. * Саборским устројством од 14. Маја

1875 пренета су ирава и дужности номенуте управе, на саборски „одбор. И но њему, по §. 22. у делокруг саборског одбора снада: „— — Саборски одбор има неиосредни надзор над народпоцрквеним добрима, овамо рачунајући и добра Фондова, Фундација и завода, манастира као и она, којима рукује митронолитпатријар и епископи."; по §. 30. Досадања управа нар. цркв. Фондова укида се, и на место њено ступа саборски одбор."; по §. 33. „Саборски одбор има зготовити и сабору ноднети предлоге, који су озна чени у уредби саборској од 1865. одобреној кр. уредбом од 10. Авг. 1868., али нису још израђени, и то: но V. §. 5. о дотацији манастирског братства и о начину руковања манастирских добара. и А ево , каква су ирава и дужности саборског одбора ио саборском устроЈСтву у иогледу надзора и администрациуе манасшира. На основу поменутих наређења саборског устројства, издао је саборски одбор 1876. нод бр. С. 0. 337/107. ех 1876. „Привремена уиуства у погледу Амипистрације, рачуноводства и рачунополагања манастира и деловања манастирских повереника." 3 Иста су упуства у своје време била штампана. Прошле их је године данашњи саборски одбор од речи до речи без икаквих измена, по ново дао штампаги. По А. §. 1. истих упустава: „Сваки манастир дужан је водити азбучни главни записник о своме активном и насивном стању", те је управама прикључен у њима Формулар, како се исти има водити; по §. 4. „Сваки ман. дужан ће бити о свима административпим приходима и расходима 3 Чланови су истог саборског одбора били: председник изабрати од Милетићева и народне странке иатријар Прокопије Ивачковић, владике — народни љубимац — Арсеније Стојковић (несуђени Арсеније V.). и Георгије Војновић; Стеван Брановачки први нотпредседник сабора —, Александар Николић, др. Јован Суботић, Јован Живковић, нотоњи барон и вршачки радикалски носланик 1897., др. Светислав Касаниновић, Јован Деспинкћ, др. Бранко СтеФановић, др. Ника Максимовић, Ђорђе Бранковић, Јован Јовановић и Лазар СтеФановић.