Српски сион

„СРПСКИ

СИОН."

ниченом одговорношћу.) 5.) у Чуругу (друга, удружење са неограниченом одговориошћу.) 6.) у Ст. Сивцу (удружеве са неограниченом одговорношћу.) Све српске земљорадничке задруге, удружиле су се, те имају у Загребу свој „ Саввз сржких земљорадничких задруга". И исти је савез од големе користи по материјални напредак нашега народа. Почасни председник је савезу био преузвишепи др. Ливије Радивојевић, умировљени председник септемвирата. Ну, па жалост, исти му је мало бпо председнпк. Поводом смрти његове, доноси „Привредиик" ову објаву те жалосне вести: ^ Др. Ливије Радивојевић. Српске земљорадничке задруге изгубише свога првог почасног председника и моћног заштитника. Снажан и моћан и духом и телом, лако смртп подлегао није. Дуго се оиа мучила, док га је савладала, као што силне снаге ветру треба столетни раст да обори. И ми пред самртним одром његовпм немо и престрављено стојимо од потреса, што га осећамо. Није мали бол, и није мала туга, кад једноме човеку смрт отргне, што му је драгоцено; а коликп тек бол, н колика тек туга мора бити, кад народу једноме смрт отргне заштитника имена му и вере и напретка му? А покојник је био заштита наша не мала. Сјајним именом својим, впсоким положајем п велпкпм умом, штит је био он народу своме. Ни најмоћпији противниди народа српскога маха имали нису да ударају на оно место, где би видели он да стоји. Сјајан, високи и завидан положај у друштву и држави наследио није, него је са најнижег места, па до горе прокрчпо пута спремом својом великом, честитошћу својом ретком и одлучношћу и енергијом којој равне нема. Стојећи на челу највишега судства у земљи одлучно п непоколебиво штитио је правду, држећи се оне: главу дајем, неправда да се чини, не дајем. Реткост је, да се ко од потиштеног народа уздигне до завидне висине у држави, а да се од свога народа не отпади. А покојник је до смрти остао сав Србин, дичећи се именом народа свога, и у највећем поштовању држећи веру прадедова својих. Наш привредни рад пригрлио је био велики покојник оберучке, јер је у дубини племените душе своје уверен бпо, од колике ће користи бпти народу нашему.

Као и у другом свету земљорадничке ће задруге п у нас, из годнпе у годину све дубљег корена хватати у народу, помажући да се народ што већма прибира, оснажи п ојача, те тиме све то сјајнију будућност оснива. А што те задруге до већег зна чаја дођу, то ће име великога иокојника све то сјајнпје бивати као моћног заштитника у најтежем и најопаснпјем врешену, док су те задруге још у клици биле. Љега нестаје, а Српском народу остаје да се још живље прибира у српске земљорадничке задруге, и да се те задруге још чвршће везују и збијају у целпну, у савез, у спас свој. Предајући мртво тело првог почасног председнпка земљорадничких задруга матери земљи, предајемо уједио успомену на њега Српству и вечности у руке."

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. А<1 Бр. К. 844./вап. ех 1902. 1 2 2 С Т Е Ч А Ј. На место нротопрезвитератског номоћника у Карловцима, с којим местом је, изузевши стан, скопчана годишња илата од 800 К. и накнада од 200 К. за половицу парох. сесије, што све дотични из јерархијског Фонда у месечним оброцима ирима. — Комиетенти имају своје прописно инструјиране молбенице овој конзисторији до конца месеца јануара по ст. кал. 1903. надлежним путем поднети. Из седнице архидијецезалне конзисторије, држане у Карловцима 17. (30.) децембра 1902. Георгије с. р. патријарх. А<1 бр. 87/11. 54. ех 1903. 6 1 — 3 С Т Е Ч А Ј. На место бележника епархијских власти вршачких са дужностима и беривима ироиисаним привр. уређењем епархија од 29. маја 1871. г. Молитељи имају поднети путем овог административног одбора епархијској скупштини вршачкој најдаље до 1. (14.) марта 1903. г. моабенице своје, обложене сведоџбама о свршеним богословским и може бити другим Факултетским наукама и о досадањем службовању своме. Од компетената се, уз посебну способност, нарочито иште потпуно знање мађарскогјезика. Из седнице еиарх. административног одбора, држане у Вршцу, 17. (30.) јануара 1903. год. Г а в р и л епископ.