Српски сион

В р. 6.

„ОРИСКИ

С тр . 177.

6). Којн су разлози, да се дозволи жешовити брак. 7). У којој се вери имају деца рођена у смешаном браку васпитати, о чему се има ириложити писмен р*верз заручникА. (Да ие би ко помислио, да сео можда жи ову 7. тачку нетачно превелн, ево оригиналног текста: „1п тсе1сћег Ее]ј§'шп сНе аиз <1ег МГксћеће ап/ићоД'еи(1е Кт(1ег егго^еп луегс1еп 8о11еп, \Уогићег (1ег зсћгШКсће Ееуегз (1ег Вгап11еи1е уог2и1е§еп котт!"). Не види л се дакле из ове 7. тачке поженуте министеријалне наредбе, да се при склапању мешовитих бракова овамо од 1855. није морао акатоличкп супруг обвезати, да ће сву децу гато се роде у жешовитом браку, дати васпитати у католичкој вери? На против из ње се види, да су се дотичне стране жорале у реверзу обвезати, да ће децу дати васпитати по постојећеж закону, т. ј. по толерангпатенту од 1781. Да је пак за војену крајину у верскпм и женидбеииж стварижа важио толерантпатенат од 1781., то је признато у званичиој књизи: „01е к. к. МШ^аг-Сггепге ип<1 1ћге V е1"№а14ип§", што ју је пздао тадашњи капетан код војене управе, Јосиф Хостинек, у Бечу 1861., штампане у ц. к. дворској и државној штампарији, у којој се на стр. 48. П. дела рекло дословце ово: „Ве1 МЈзсћећеп ип! гиск81сћШсћ с!ег Ешећип^ <1ег Иегаив еггеи§4еп ШМег 181; 81сћ пасћ <1еп ВезЉптип^еп (1е8 То1егап2ракеп(;е8 \ г от Јаћге 1781. ги ћепећтеп, ^уогпасћ т (1ет Еа11е, \уелт (1ег Уа1ег каШоНбсћ 184, а!1е КтДег т <1ег каШоПзсћеп КеИ§'шп хи етаећеп 8111(1, м г епп аћег сПе МиМег каШоИбсћ 184, (Пе КтЈег ћ1П81сћ4Исћ (1ег КеН§1оп (1ет везсћ1есћ4е 2и М&еп ћаћеп". „Код мешовитих бракова, у погледу рођене у њему деце, пма се поступатп по одредби толерантпатента од 1781., по ком, ако је отац католик, морају се сва деца васпитати у католичкој вери, а ако је мати католичкиња, следују деца по полу родитељском т. ј. мушка се имају васпитати у очиној вери, а женска у материној). Да је за војену крајину важио толерантпатенат од 1781., доказује и наредба главног заповедништва у Загребу од 15. фебруара 1879. бр. 1463. ех 1878 , која је штампана у збирци: „1Јгес1оупа гМгка пагеДаћа ћо§084оупе з4гике", штоју је издала кр. хрв, слав. далм. земаљска влада одео за богоштовје и наставу, Загреб 1892. св. I. стр. 131., у којој се рекло : „Пошто је ово тлавно заповедништво из појединих случајева опазило, да се при крштењу деце из мешовитог брака, као и при прелазу нз једне вере у другу не поступа по законсрпски оион 1903.

ским установама и то гго толерантиатенту од 13. Октобра 1781. (види Елингеров коментар к §. 140. грађанског законика) и наредбе ратнога миннстарства од 28. Фебруара 1849. (превишња је наредба изашла 30. Јануара и. г.) уврштене у Хостинекову делу: „01е к. к. МШ4аг бтевге шк! Шге Ого-аш8а4шп ип4 Уег4а88Ш1§ ,и стр. 40. II. д., налаже се, нека у смислу овдашње окружнице од 16. Септембра 1873. казне оне родитеље, који не буду дали крстити своју децу по законитим устаиовама, а и опе свећенике, којп би те установе било код крштења, бпло код прелаза пз једне у другу веру мижоишли." Шта више је и сама кр. земаљска влада у Загребу решењем својим од 25. Марта 1892. бр. 3045. упозорила епархијске конзисторије, да за верску припадност деце пз мешовитих бракова у ХрватскоЈ и Славонији важи То1егаи4ра4еп4 од 13. Октобра 1781. год. Ако је ко од Хрвата пл католика у стању посведочити, да је овамо од то доба, т. ј. од 1861. кад је Хостинекова књига изишла, односно од 1879. после поменуте наредбе главног заповеднпштва, и решења зем. владе од 25. Марта 1892. год., пзшнло какво друго превишње решење, којнм је у војеној крајини укинут поменутп толерантпатенат од 1781., и да је место њега проглашен XXVI. зак. чл. угарски од 1790/1.; односно друго превпшње решење у у погледу верског прелаза од оног од 1849., које је ратно министарство 28. фебруара 1849. доставило свима генералкожандажа: ми Лемо и- г. Белају и свима Хрватима и католицима, дати онаку сатисфакцију, какву зажеле, односно учинити оно што желе. Не учине ли то, онда нека престану једном са реверзалижа код мешовптих бракова, бар за подручје бивше војене крајине, у којој и данас постоје сви они закони и наредбе, који нису од њеног развојачења укинуте посебним законом. На основу свега овога, тврдпмо, да за подручје бивше војене крајине, реверзали немају места код мешовитих бракова, те да по томе и сва мушка деда рођена у мешовитом браку, ако је отац православан, жорају бити васпитана у православној верп, а ако је мати католичкиња, морају сва женска бптп васпитана у католичкој вери. Где је пак отац католик, а мати православна морају сва бити васпитана у католичкој вери. Наравно, да је ово последње у данашње време велика неправда, ал шта ћемо кад се наши меродавници не хтедоше у своје време постарати, да се 12