Српски сион

Б р . 5

в ОРДСКИ СИОН«.

О тр . 189.

восадској 9.500 фор. (Види штампан „Прорачун" за 1880. стр. 4.) У осталом, на што се позивати на исти сабор и његов закључак, кад он као што рекосте није потврђен од Њ. В. те по томе није ни закон? Да се доцнији сабори нису бавили с помеаутим тумачењем, ево Вам опет Вашег признања. У поменутој својој брошури, Ви нигде не споменусте, да се који сабор — сем 1870. — бавпо са тумачењем §. 92. III. кр. рес. од 10. Авг. 1868. На стр. 11. рекосте: „— Нрофесорска колегија карл. гимназије, надала се 1879. да ће сабор сам § 92. III. у њихову корист протумачити га по како је на дневном реду било много предмета, пије могао претрести и решити ни ствар иовишења ирофесорских илата „једино је исги сабор огранпчио субвеицпју карловачкој и новосадској гимназнји на 10.500 фор.". (1. с. 27.). У осталом да се од 1875. до 189ј. икоји сабор бавпо и помеиутпм тумачењем, зар бисте и онда ималп повода, да кажете на стр. 57.: „ — а не оставвти професоре пунпх 15 година (т. ј. од 1875.- 1892.) при старој плати", односно, да бисте се тек „мајском сабору" 1902. обраћали за поменуто тумачење? Да саборски одбор од 1890. (управо 1889.) нпје погрешио, што је у поменутом своме решењу, нормирао плате карловачкпх професора, са платама професора на земаљсшш гимназпјама у Хрватској п Славонпјп, а новосадским са платама професорским у Угарској; за то ево Вам г. г. опет Вашег сопственог нризпања. У истој Вашој заједничкој брошури, рекосте на сгр. 57Ј8. дословце ово: „Саборски одбор (од 20. Децембра 1889. под бр. С. 0. 1972 967. ех 1889, (1. с. 49.) наредио је, да се по § 92. III. одс. кр. рес. од 10, Авг. 1868. професорске плате на карловачкој гимназији изједначе са платом професора на државним гимнаеијама у Хрватској и Славонији ваи Загреба, а проФесорске плате на новосадској гпмназији са платом професора на државним гимназијама у Угарској ван Будимпеште. Против тога решења не може имати нико ништа, јер се карлованна гимназија и квалификација професорска на њој мора и иначе равнати по државним гимназијама у Хрватској и Славонији, дакле би се морала равнаги и у наплати професора по њима; новосадсна гимназија пак мора се угледати у свему на гимназије државне у Угарсној, дакле иу плати професорској. Решење саборског одбора дакле донесено је са свим у смислу закона И кад овако стоји са овим тумачењем §. 92. III.; како изгледа онда г. г. онај Ваш узвик на тобожње некомпетешно учињено тумачење саборског одбора од 1889. „— и тонекаје свима једаред за свагда речено?" На тај Ваш узвик, ми Вам одговарамо са Вашим узвиком од 1892. „Саборскп је Одбор 1889. са свим у смислу закона иротумачио § 92. III. и ово нека је свима једаред за свагда речено\ и И кад Ви нама данас овако довикујете, а 1892. онако, који се узвици ни мало не слажу п један дру-

гом протуслове; пптамо Вас г. г. који је Ваш узвик истинит? Да ли онај од 1892., у ком прпзнасте саборском одбору, да је са свим у смислу закона протумачио § 92. III., или овај од 1903. у ком рекосте, да је некомпетенгно и самовласно саборски одбор од 1889. изменио §. 92. III., због чега је мајски сабор 1903. „то незаконито и протурескрпптуално наређење уништио ?" Одговорите нам на ова питања, а ми п не чекајући на Ваш одговор, одговарамо Вам на завршетак у Вашој изјави, да се наше јавно мишљење, не заводи изнашањем онаквих истина, што смо их мп навели у 5. бр., које су као што доказасмо и самим Вашим признањш од 1892. призпате за истините, него се оно заводи оним неистииама, што их Ви у „Изјави" хтедосте „свету на видику" протурити за пстинпте, да њима тобоже оборите наше неистине. Ал Вам што рекли браћа Србијанци, не упалп ! И кад је то тако, онда се ваистину исга Ваша данашња злонамерна тенденција и према горе п према доле не да предвидети. А износитп неистпне јавно, заиста не доликује ником, најмање пак професорима карловачке гпмназпје, који су у првом реду поввани, да уче и своје ђаке, а и сами да љубе пстииу пзнад свега, п да не говоре данас ово, а сутра оно, што једно од другог одстоји као пебо од земље. Вешале, ма л не заборавпсмо наспоменутп, да г. др. Жарко Миладпновић у своме „ Тумачу " код §. 92. Ш. не само да није замерио поменутом закључку саб. одбора од 1889. у погледу изједначења плате професора карловачке гимназије, са професорвма земаљскпх гимнизија у Хрватској п Славонији, одноено новосадских са оника пз Угарске, него је рекао дословце и ово „— — 1892. тражили су проФесори накнаду за 15 нрошлих година (1875.—1890.), но то им не припад,а, јер за повишицу плате овлаштен је сам сабор, а не патронат, пошто је 1868. (управо 1865. г. Жарко) ишао за тпм, да професорима утврдп плату од 800 фор., а нпкако већу, а сабор није донео повишицу проф. плате 1875., иа шта више ни иосле, но свакако је желети, да се то питање о проф. платп што пре на сабору коначно реши". Г. Жарко пије знао, да ни 1870. ни 1875. ни 1879. иије сабор сам одређивао плате професорске на гимназији карловачкој и иовосадској, него је само према нредрачунпма дотичних гимн. патроната, одређивао гпмназијама субвенције. А тако су псто радилп и саборски одборп у поднесеним сабору предрачунима. Тако је н. пр. за 1880. сабор одредио субвенцију карловачкој гимназији 8000 фор. а новосадској 9500 фор. а 1889. предложно саборски одбор за прву 10.000 ф. а за другу 13.500 фор. Од свију досадашњих сабора од 1869. до данас, први је мајски сабор узео себи и то право, да одређује плате професорске. Саборскп је одбор 15-рице од 1891. \2. у §. 167. „Закона о ист. прав. српским школима и заводима", рекао је: „Плата је професора карл. п нов. гимназије 1200 фор., после сваких 5 година навршене