Српски сион

I

14*

ВрЛ.

Како је саборскрт одбор без икаквог одређеног делокруга за статисгичарско звање, изабрао за статистичара човека, који и сам није никад ни видео статистичког уреда, а камо ли да има нужног знања, односно да је у стању уредити статиетички урец; није чудо, што је саборски одбор морао да га шиље — наравно на фондовски трошак — у Будпмнешту да разгледа уређење статистичког државног звања, као да ће бити човек с таким знањем у стању, применути тамошње статистичке прилике на наше прилике! После поменутог закључка саборског одбора, а подједно и излажења од 1. Јануара 1902. стручног богословског листа „Богословског гласника", што га издају г. г. професори карловачке богословије, а уређује г. професор протосинђео Иларион Зеремски, Његова Оветост г. патријар Георгије, као власник „Српског сиона" а подједно и као извршилац поменутог закључка св. архијерејског синода од 23. Окт. 1890. бр. син. 12., благоизволела је решити, да „Српски сион" и на даље излази уз „Српски митрополијски гласник". Па како је по истом закључку „Српски Оион" у истини био званичан орган од првог гбога '0-злШ80Ркарловачкв српске ми■фополи|8, л ДочЛ' Ч( |<-челу листа екјало: „лист за цркве^о ц-ри-ветне и автономие потребе српске ираПосл;<„-" митроиол№$ карловачке", да му се то од 'хочвтка сШ^В^Гине стави и на чело. И од то доба на чвјју } -јЗсМ 'Шоји, да је „бриски счон"званг^Шгтгм^ШЦрквепо-автоп&мне иошребе и јсјШ^ШјфоЦрквене сшвари срис/се иравославне ми1$§Ш%ије карловалке". Уз''то је' ^лагоизВол&# %егова Оветост до даље^8^ЈчМ%в. а|&ђШ§&ког синода, у нек$гико% ; 'из#ев;у\*и ирв^ботви програм листу, према промШШм ф4,Ш11а, а наиме, да пошто „ Б о и (с" цоаосИ^ММ' научно-богословс$И^!твар1т,' а „Српски'"' митроиолијски гласник" донШ!Ђе 'административноавтономне ствари, то да „Српски смон" доноси чисто црквено-автономне, а уз то и јерархијске црквене ствари. Уз то да „Српски Сиок" доноси у званичном своме делу тачно све промене у свештенству оба реда митрополије карловачке; извештаје о главнијим закључцима еаархијских конзисторијалних седница и митрополитско-

Цтр. '211.

црквепог савета и св. архијерејског сабораСинода, као п важније наредбе исгих власти, као и све стечајеве за свештеничка места и едикте. У незваничном пак делу да ће се рас прављати јерархијско црквено-народно-автономна питања, питања из црквено-народне повеснице митрополиЈе карловачке, грађу из црквено-народне историје српске митрополије карловачке, извештаје о главнијим догађа.јима из њеног црквеног живота, животописе знатнијих свештеника и архијереја. Држимо, да коме су ијоле познате прилике у нашој карловачкој митрополији, да ће тај увидети потребу „Српског сиона" с таким програмом и да су наше општине позване и дужне, да поред „Српског митрополијског гласника", бар за парохијска звања претплатити се и на „Српски сион". До данас је изишло шест бројева — 12 табака — „Српског сиона" под нашим уредништвом, и ми мирном савешћу очекујемо суд увиђавних и бесиристрасних наших људи. На суд познатих злсћа и окорелих партизана, ми се не осврћемо. Колико нам силе допуштају, ми се старамо и трудимо, да „Орпски сион" на што већу висину уздигнемо, и да му углед што већма подигнемо. А што „Српски сион", није још у стању да испуни сва она обећања, што смо их набројали у огласу за претплату и ставили му у задатак; томе нисмо ми криви, него су томе криве жалосне прилике у нашој карловачкој митрополији, о којима још није време да се говори. Са<56рском је пак одбору „Српски сион", што-но реч трн у оку, и то не толико баш сам ' : лист," колико његов назив т. ј. да је он званичан лист. "ВБегова му званичност боде очи, и ево је већ у три маха објављивао на све стране, да је само „Орпски митрополијски гласник" званичан лист за народно-црквено автономне ствари. Први пут је то објавио из седнице од 15. Децембра 1902.; други пут из седнице од 10. Марта о. г., а трећи је пут у седници од 26 — 29. Марта, закључио: „Да се власништво „Српског сиона" (а то је Његова Оветост г. патријар ГеОргије) иозове, да за' 14 дана скине званичну ознаку са тога листа

- СРПСКИ си о а-