Српски сион

Вр. 16.

С тр . 291.

На учит. становим<Ј, извршене су оправке у 19 цркв. оп. а у 23 нису. Намештаја и учила набављено је у 6 цркв. оп., у 36 није ништа набављено. Од учитељских снага, изабрани су за сталне: Милан Марјановић у Дарди, Светозар Печурлија у Херцег Суљошу, Светозар Радашин у Будиму, Сава Канурић у Шиклушу. За заменике су постављени: Радослав Кућанчанин у Бану, Теодора Радићева у Батосеку, Персида Недићева у ДНани, Александра Мрковачка у Бел. Будмиру, Петар Парабак у Липови, Зорка Брзакова у Ланчугу, Катарина Теларовић у Виљану, Катица Маширевић у Моноштору, Цвегко Ћићић а за тим Софија Маглић у Шумберку, Богољуб Прњаворовић у Срп. Гарчину, Вукосава Туцаковић у Салки, Гордана Костићева у Срп. Хидошу, Христина Јовановићева у Сентандреји, Софија Станковићева у Чипу, Ирина Петровићева у Чобанцу. Умрли су: Петар ,Берић учит. у Сентандреји и члан епарх. школ. одбора, Петар ПарабаБ, заменик у Липови, Смиља Добродолска учитељица у Моноштру. Умировљен је Ђорђе Сабадош, учитељ у Медини. У 25 цркв. оп. су учитељи уредно примали плату, у 17 неуредно. Месних учитељских зборова нема, а ни срески учитељски збор није ове године одржан због сиромашног стања цркв. општина. Месни школски одбори су држани 112 седница са 314 бро1ева. Просечно долази на једну седницу 3 записничка броја. Декрет је издан деојици учитеља а дисциплинарно је поступљено против једног учитеља у два маха, а оба пута је од оптужбе ослобођен. Највише бриге је задавало овом одбору та околност, што су још на доста учитељских места били неоспособљени учитељи постављени, те су не само жупанијски управни одбори скоро не престано тражили, да се ови неоспособљени учитељи уклоне, већ је и само вис. министарство захтевало, да се свуда оспособљена лица поставе. Одбор овај је и овом приликом многа учит. места нривремено попунио учитељицама, и тиме је толико успео, да сада у епархији целој има још само 5 учитељских места, где неоспособљена лица делају. Одбор је овај то

могао само тако да изведе, што је добијао припомоћ из фонда св. Саве, и то је добио 1426 К мањка из лањске године и 2982 К за 19012 шк. годину. Од вис. нар. цркв. сабора, који се год. 1892 састао, умолио је овај одбор сталну годишњу припомоћ од 8858 К 94 филира за школе у овој епархији, као и 3000 К за зидање школске зграде у Дуна Пантелији, где је школа од преке потребе. Један мали извор за нотпомагаше сиромашних школа нашао је овај одбор и у прпходу од „Српских школских жигица", које фабрикује Адам Рајснер у Осеку, и који редовно шаље обрачун о истима.

НЕЗВАНИЧНО

Автономија. Д- Р(Свргаетак.) Пошто дакле IX. зак. чланак од 1868. не признаје источно-православној цркви н>ен епископални карактер, него је народном црквеном сабору, у ком је 50 световњака а 25 свештеника, предао тако рећи неограничено право и у цркви; а саборско устројство од 14. Маја 1875. не даје опет сабору оно право, које му је IX. зак. чл. признао, него је државна власт све конце задржала у својим рукама тако, да сабор без њеног одобрења не може ништа учинити: јасно је, да поред IX. зак. чл. не може бити говора о автономији црквеној, а поред саборског устројства од 1875. о автономији народној. 0 тога и јесте несмислица говорити данас поред IX, зак. чл. од 1868. и саборског устројства од 1875., о некој црквено-народној автономији! Поред њих, нема данас ни наша црква, нити наргд автономију у црквено-народним стварима. Ово је така истина, да њу не види само слеп код очију Орбин, или каква продана душа, која се и продала да може пакостити своме народу тиме,, што га подржава у варљивом санку, да. он има