Српски сион

Б р. 12.

СРПСКИ

сион

врати, тетраиод от липова древа, на нем иокров авлимарама, врата от лииовине, с бравом немецком. Пред церковију над врати устроен образ преиодобнија Параскеви старим молераом, обветшал, авечка гвоздена. Написание вешчеј сребрјаних: Путир, дискос позлашчени, звјездица, лжица крест поголем, крест воденичарски оковат сребром и позлашчен, са стопицом ветх, крест мален вратни оковат сребром, панагиар, внутр моловат, а од вње оковат сребром и камением ординар накићен, 2 појаса сребрена, позлашчена, крест јеросалимски седе®и са стопицом, 6 кандила от туча. Написание Фелонов и стихарев: 4 Фелона от дамашке, таФета и беза, 5 стихара от атлаза, свиле, платна, Б епитрахиља от свиле, ветхих и нових на нима 32 сребрна дугмета, 2 нара наруквица разне свиле, аер и 2 дарка от дамашке иоловна, барјак от бјела таФета, вехт, 2 орара свилена, ветха, петохљебница от калаја. Нанисание книг: Јевангелие московско у кожној оправи; јевангелие лвовско мор кадиФе оправа на јему ветха; московеких: литургија, аиостол, требник, триод ностни, пентикостар, псалтир велики, 2 октоиха, 12 минеја, ноучение јевангелское, на велико коло, а на мало: ирмологија; кијевских: литургија (продата), октоих шестоднев, (продат); сриских: јевангелие, издрто, нсалтир, отечник, рукопис, поуушеа, книга рукописна св. Је®рема Сирина, ру^описна св. Јоана Златоустаго, поучителна, 2 требника, типик свјатогорски рукописни. Написание трапезарии, келиах и прочих мјест, јаже окрест церкви находјатсја: Иред церковију от запада стојит трапезариа и 2 келие в једином рјаду, испод них нодрум от камена и цигле созидат, долна страна и полудена келиска и подрумска до верха от камена горна страна т. ј. от церкве и от сјевера от плетера, тако и внутренаја ирегражденија от плетера начинена, тавани, како подрумски, трапезариски, равно и келиски от греда и дасака направлени. Покров от трске, уже стар и обветшал велми. Од полудне једна келиа малена, от древа и нлетера водружепа, покривена трском. От сјев^рне стране мјешаоница от плетера трском покривена, до јеја један мален подрум,

иокривен рогозом. Около монастира порта ограждена растови палисади. Чешма вње монастира от полуденија страни, изидана. Нанисание вешчеј бакарних: Казан с оиравом, котао мјешаонички голем, 6 котлова различних, 2 тенжере с капци малене, тепсиа велика, а 2 средне, 21 сажак различних, великих и малих, аван с оправом, от туча мален; 2 тепсие ветхе, 2 тенжере, ибрик нромењен за нови бакар, те справили казанску лулу и измјенили. Написание вешчеј калајних. 12 велики калајлија, 22 танира, 2 сажака, сланик. От гвожђа:

Раз н о. 2 чаршава от платна а 1 от сукна, 12 пешкира ординар, 4 пара ножева, 12 црних кашика, Флаша велика ради зејтина от плеха. 3 каце, у нима 110 хакова, 5 хардора винских от 70 хак, 4 хардова ракиска от 12 хак., 2 чабра, 2 хакова сирћетна, 2 хардова ради брашна, 2 башче посејане разними сјемени, 400 дрва на 4 мјеста, шлива, 20 коса ливада. Сија визитација Филијала Шишатовачкаго, зовомаго Петковице, помошчију Божијеју благословением же Високо-Преосвјашчењејшаго и Високодостојњејшаго Г. Арх. и Митр. Павла Ненадовића — — в самом присуствии Их исполнисја и совершисја мјесјаца Јунија 28. 1753. года. Партеније Павловић епископ, Арсенији Радивојевић, Арх. и Митр. у Срему Ексарх, Викентији Поповић, архимандрит шишатовачки, Атанасије Иеаијевић игумен реметски. VIII. Кувеждин. Визитација монастирја Кувеждина, јуже начахом 29. Јунија 1753. года. Обрјетохом да сего монастирја Кувеждина храм јест св. сербских просвјетителеј и научителеј Симеона и Сави, котори монастир разорением турецким чрез долго времја бил иуст, јакоже сказуетсја. Потом монастира Сланца (манастир Сланци у Србији) избјегша братија от турскаго гоненија прибјегли здје и сеј монастир обновили. Прочтохом братиам полномошчни указ Них Висок. Г. Арх. и Митр. Павла Ненадовића.