Српски сион

О тр . 434.

ОРПСКИ СИОН

В р . 14.

р. у селу Кутињу, љ. 36., женилеја једин крат и умерла жена јего. Пришел здје 1749. Дек. 20. Покалугерилсја 1750. Авг. 6. чрез јерм. Сте®ана здјешнаго. Молитву господњу, Богородице дјево и вјерују знает, више ничто. От Фамилии стрида. Житија честнаго. 9. Монах Герман ХошатговиЉ, р. у Котору, љ. 32, неженилсе, нришел здје 1750. Јулија 3. Постриглсја 1751. Јунија 11. чрез Нила игумена. Молитву Господњу, Богородице дјево, вјерују знает, читати по мало вједает. От Фамилии отца, матер, брата, стрицеве у Котору. Житија и нрава честнаго јест. 10. Монах Арон ВучеЛевиЛ, р. у селу Бершленици у Хорватској, љ. 16, пришел здје 1751. Авг. 17. Постриглсја 1752. Маја 8. чрез јерм. здјешнаго СтеФана намјестника. Книги училсје код брата својего попа Симеона Вучковића. Таинства, блаженства и зановједи церковнија от части знает, читати может, појати по мало сербски умјеет и писати худо. От Фамилии брата свјашченика у Хорватској. Житија честнаго и нрави добрија. 11. Јерм. Никон Ковачевић , от Костајници р. у селу Градуси, љ. 65, книги училсја у Пакри мон. код Евлогија игумена, неженилсја. Постриглсја у Пакри мон. 1716. чрез игумена Евлогија. Руконоложен во дјаконство еп. костајничким Никанором во храмје преображенија Господња, љета незнает, во свјашченство еп. Максимом сечујским во храмје св. Николаја у Сјечују. Таинства, блаженства и заповједи церковнија незнает, читати средње, појати мало, и иисати худо. Литургију рјетко служит старости ради и добро невидит. От Фамилии 2 брата. Житија и нрави добрија. Пришел здје 1749. 12. Софрониј монах здјешни пострижник, отишел в Далмацију 1751. с благословением настојателевим узрока ради поклонитисја св. Симеону Богоиримцу, и невозвратилсја; незнајут жив ли или мертв јест. Старац Матеј, пустиножител рожден код Видина, имја отца својего и мјесто рожденија сказати за смирение нехотјел, книгу знает, љ. 48; пргпнел в мон. Дившу 1741. Ноем. 1. Житие в дјевствје и чистотје проводил, такожде в бдјениј и молитвах. Јегда пришел во речени монастир, почал крчити шуму недалеко монастира своими руками, и насадил иреко 2000 дрва шлива (а истина решчи 2500) и ирочаго овошчија, котори вертоград јест више монастира от восточне

стране, растојанием вержением камене, котори вертоград до преставленија јего во собственој јего власти да јест, и ниже кто да усудитсја при животје јего в сеј вертоград умјешатисја, или от јего отимити, но кому он по смерти наредит по јегову завјешчанију твердо да останет. Духовник јего бил первиј Живан протопои Карловачки (Црногорац), нотом Г. Партениј Павловић епископ посвјашченија. Дописи. Медак, 15. Јулија. У Метку је обављен 7/20. фебруара о. г. избпр окружног проте личког. Избор је текао што се може замислити мирније, а повјереник је добио од Конзисторије чак и похвалу за тако узоран ред. Гласози су се подијелили тако, да је сваки од тројице кандидата добио приближно једну трећину гласова. Конзисторија је имала по §. 58. Најв. Решкрипта II. Г. да одлучи о овоме избору, и она је једногласно потврдила избор пароха петровоселског Јове ТрбојевиРм за окружног проту личког. Тврдо смо увјерени, да је високодостојна Конзисторија правично поступила и тако од ове тројице најдостојнијега потврдила. Јер част и оеталој двојици кандидата, али се они не могу са Трбојевићем мјерити што се тиче способности за ово мјесто. Трбојевић је од њих свакога старији и искуснији (био је администратор протопрезвитерата кореничког), одликован је за ревносну службу црвеним појасом, а специјално је један од најбољих и најревноснијих катихета у нашој дијецези, те је и за катихету на средњим тколама са врло добрим успехом оспособљен. Мислим да се баш потоње не смије превидјети, јер је катихизација, ако се ревносно и вјешто обавља, моћно срество у руци свештениковој, а опет је окружни прото позван надзирати рад подручног му свештенства на пољу катихизације и оцјењивати постигнути успјех. Дакле част и поштовање високодоетојној Конзисторији, која је тако бирала. Послије избора су противне странке, као што се то и обично догађа, уложиле утоке. Ти су утоци били управљени на Конзисторију и на ВМЦСавјет, а нападали су избор поглавито стога, што је тобоже при избору учествовала половица страних, а половица домаћих бирача, те да се то дакле коси са §. 68. Најв. Решкрипта. II. Е. Међутим је непобитна истина, да је на медачком