Српски сион

С тр . 464. СРПСКИ СИОН

13. Андреј ЈовичиЛ, р. код Пакраца у седу Жуберковцу. Пришел 1745. Жена Ружица. Моби^лија: 2 краве, јуне, мотику винограда, 4 козе, 2 овце. 14. Петр МилиЛевиЛ, р. у Чалми. Пришел 1745. Жена ЕуФимија. МобилиЈа: 3 козе, 2 кошнице, 2 мотике гинограда. Наставиће се.

Милутин Тесла у Сењу. (Грађа 8а историју српске цркве у горњо-карловачком нладичанству.) Милутин Тесла, који је умро као протопарох у Госпићу 17. (29.) априла 1879., није знаменит само с тога, што је он отац славног Николе. У своје вријеме као сриски свештеник, он је био видан радник и као свештеник и као спреман Србин; он је био једини Србин у Лици, који је осјећао шта би све требало учинити, да срнски народ његовог завичаја коракне нанријед, па је потстрекавао и пером у јавности и зкивом ријечи, до кога је год допријети могао, да се развије српска свијест и створе уолови за просвјетни, црквени, економни напредак. Његов бијограФ 1 у краткијем цртама изнио је рад тога идеалнога човјека свештеника из дана милитаризма Лике. Ја ћу овдје изнијети неколика писма Милутинова, док је био у Сењу, која писма не казују нам само племенитости његове, него нам изнашају и ондашње прилике у Сењу — тој маленој српској црквевој општини на хрвацком примоју —, које прилике ће добро доћи историчару при оцјени онијех дана и година живота српске цркве и народа на тој страни. Мане Грбић у свом дјелу 2 посвећу]е само 17 врста Сењу, а инак, уз Трст и Ријеку, Сењ је био знаменита, и ако малобројна, српска црквена општина, и он, осим што је копирао автономију Тршћана и Ријечана за своју црквену онштину, имао је и некијех својијех оригиналнијех погледа на — цркву. Те оригиналности наћемо и у Теслинијем писмима, која управљаше „обшчеству". 1 Календар „Србобрав" ва год. 1896. у чланку : Отад српског Бдисона Милутин Тесла негда прото Госпићеки, стр. 175.—178. 3 Карлов. Влад. I. стр. 160,—161.

)3г. 1ђ.

Какво земљиште бијаше, гдје дође за свештеника идеални млади Милутин Тесла, не ће бити на одмет, да овдје најприје изнесем званично писмо Теслина непос.редног претходника у Сењу, Петра Кокотовића. 3 „Пречестњејшему Господину протопресвитеру Теодору Рајачићу. В Сењи дне 23. Октовриа 1846. Почитаемим писанием Вашим от 21. т. м, сообшчавајући ми височајшиј налог јего Високопреосвјашченства Гдина Епкиа от 14. Октовриа о. г. К а(Ј 427. заповједате да Сидоксију Епископску и протопресв^терску отсеље плаћати имам; обаче изостависте оиредјелити ми колико управ ја тога ненаднога даннодајаннја от шест собствепих и дванаест квартирних Домова давати дужан сам. Будући да Свјашченик Сењскиј от постања овог Обшчества, никад Сидоксије плаћао ние, и повнегда овом новом уредбом Свјашченику већиј се ириход недае, незнам от куда ће он то у нанредак плаћати моћи. Код овако малена и доста сиромашна Обшчества да Правителство Духовно смилуесе Свјашченику Сессију или буди кои приход исходатајствовати — онда би могао безушчербно високом желанију удевлотворити. На второ повељение Ваше да јавно Обшчеству сотворим сирјеч: да от сад овдашњиј свјашченик Протопресвитерату вилићком принадлежи — чест имам сообшчити Вам да сам по повељеному ми согворио — а за отвјет добио: да то њи нншта неспада и да правитедство духовно може но произволенију само са Свјашчеником управљати — обаче они своја права која су до сад имали, равно но црвашњему обичају и иравилу остали приморски 063 Умро у Косињу као вилићки прото пред неколико година у дубокој старости. Причао ми је сам, како му додјало бјеше неуредно и нередовно примање плате, а он направи молбу на руског цара, да му даде потпору, да може живјети. Молбу је послао преко — епарх. конзисторије! Пок. владика Тео®ан пошаље ту модбу кр. хрв. слав. далм. вем. влади, као доказ очајног стања српског евештенства шегова владичанства, које изазива немарност политичкијех вдасти код побирања парохијала И није дуго потрајало, причаше задовољно стари прото Петар, донесоше му их опћине некнх 7—8 стотина Форипата. „Мишљаше, ваља, да сам ја ћио и да дође моја молба пред — руског цара", слатко се је насмијао старац. И ово је био и вриједан свештеник и даровит човјек, али га прилике сапеле косињској осами.