Српски сион

Стр. 466

српски сиоа

Кр. 15.

стите узњети оне ормаре, кои и онако велико мјесто заузимају у олтару, и чине га тјесним тако, да се не може у н>ем отњуд соборно служити. 7. Да се водрузи у Церкви Амвон, јер он је једна от поглавити частиј у храму. Потребан је ради входова, ради аналогиа; с њега се нроповједа слово божие, чита свјашчено писание, а и вљеноту (?) изискуе га заамвоња молитва. 8. Онај мајстор, кои је на поду церковном измоловатоме господу Саваоту из средине тјела нотегао шиику с висећим лустером — ние ништа похвално учинио. Оно је погрдно за божие име и образ, и врло соблазнително. Ваљало би дакле оно кречом забрисати, и што год друго преставити, из чега је изтегнуту шипку пристојние видјети, или боље је да неима ништа, него да се образ божиј погрђуе. 9. Да би се за свјашчене сосуде, орудија и утвари, једио особито мјесташце онредјелило, и да се такови, осим свјашченика нитко не додира. 10. Да би се нроскомидиа штогод разпространила, а то се може без икаква готова трошка учинити; на конац: 11. Да би ми се кључеви церковнии у квартир мој не предавали, за ово учтивјејше нозивам, будући пономар пре мене у церкву отходити, а посље мене остајати мора, па ако шта похвали у церкви, ја отговоран бити нећу. Здравствујте! Благочестијах Ваших Милутин Тесла с. р. парохии Сењскија Адм." 2. „Благопоштенородноме Христоименитоме Братству и Обшчеству восточно-православне Церкве у Сењу. Како знате Почитаемии мои! ја сам дошао овамо 1847. дне 30. Априла и затекао сам овдје још једног Сшченика, кои је под јесен те године отишао. — От времена овог до 1850. године, мца Анрилиа дне 29. уживао сам постојано здравље, а био сам задовољан онолико у колико сам могао. А како сам чреЗ ово време ог 8 љета и 6 мјесециј мое Церковно мјесто запремао — на вашу уљудност остављам! — Дне

29. Априла 1850. по свршетку вечерње у очи недјеље о Томје јесам се разбољео, и лежао сам до недјеље о Самарјанина, и тако три недјеље: о Томје, о Мироносиц, о Раслабленоме, прошле су без Свештеника у Церкви. — Међувремено дне 5. маиа преставио се један солдат нашег Благовјерија у овдашњем шнитаљу, који је иа очи ваше преко римског Епитрахиља ногребен, ја сам се међутим душом борио. — По милосердију божием дне 21. маиа у горјеречену ведјељу о Самарјанини читао јесам литургију, и служио сам безпресјечно, усиљавајућисе боме, 6 пуних нецјеља. т. ј. до 2, Јулија 1850. Овдје, т. ј. 4 Јулиа. обрнуло .је мое здравље са свим назад, и обстојатељстом тим посљедујућа недјеља дне 9. Јулиа била је без литургие. — Дне 15. Јулиа у суботу сврате се к мени онии свјашченици из Лике, и тако нсдјеља дне 16 Јулиа била је нровиђена богослуженијам у Церкви. — Од овог времеаа пребивао јест овдје код мене тетак мој, гд. Драганић, до конца месјеца Јулија. Ви сте њега често нозивали на части, и ја Вам затп захваљујем, и дали сте му кад је пошао један хонорар от 12 ф . тако и ја сам поверх тога потрошио нан> неколико више от 12 ф . Преображенија господња 6. Августа недјеља била јест, и тад је гд. Лужаић службу божију овдје обавио, и ако сам му коју признателност дао оп је као поштен човјек био задовољан, него за листоношу, кои је ишао по њега, платила јест Церков, и ја јој благодарствуем. — За приидућу недјељу 13. Августа писао сам опет по гд. Лужаића, но кад сам отговор получио, да не може доћи, јесам отма писао гд. Пр отопресвитеру, кои за ову недјељу ние могао послати свјашченика но у вторник дне 15. Августа за ираздник Храма ове наше Церкве, послао јест. — За оба ове листоноше у Берлог и Лучане, устављено јест 8 цванцика, илити 2 ф . 40 кр. ср. от мое плате. Тога дне 15. Августа умро јест један Лутеран, кои је сутрадан 16. Августа у Цимиториум наше Церкве погребен. Колико је средство овога Сандри дало на Церков, а колико на штолу, казали сте ми. и ја сам био участником от вас с