Српски сион

Бр. 15.

СРПСКИ СИОН

Стр. 455.

чаину<и% тогдашни/их швстоат(лствол 1Х и>докржаго, а р{чжн1Л1х /иадиарскитк Правител^ ствол1х шглашжаго за таковаго нжризнати лнжд8т*кл1х по тсл|8 за влаго сбдирл^х, что тоиже Г. вшскопа державсд и по истечжТи вусочаишаги) ЖанУфеста ГО 3. Окт. 1848. Л1адкарскаги> Пр^витмства, услВгм ©Л18 тво» ривх и нтоложивк зваше веррвиагш управитма Деркв«, на предшсВжджТе Правилх и основоположжж нашЕА церкве, и противВ клатвк! данк1а, Ш тогмџже Правитмства прТато «, во всликое сол»н г кнТ{ привмх в *крН0СТ|4 ка православнси нашж Церкви, и вгш 1лше* раторскол<8 вмичјств ^ вх лиц^к ЦсрквЈ со кла = твоно шв^кфанок — но помикВ тоиж( нкж^к илинованми ©пТскопх Егрх Платшнх Дданацковичк предх нкпгкшннлгл вгш вгличества кк1сокнлг/. ПраВИТ1ЛСТВОЛ1К шчистилк себе ш подозржТд нев'крмости прал»и> бгш 1лтератор= скол»8 велич«стсв8; книг8ж( на пр«дшс8ждеш'{ вер)(овнк1/Л власги во церкви нашж противб Правила и основоположенж Церкве воокфе, нарочншж« противб правх ал Гсрар^Ти нашеА ил^х сочинж8к> и печатанбиЈ во вс"к^х вгш вксел4пларе^х Њшх »а ра :положж'и предалх естк; а вгш вмичгство, лжлостив-кишш нашх 1лш«раторх и вмикш восвода поводолјх сил^а по клагоВтрокн« своел»8 и по лнгкви ка скоилгл в 'крнк1л«х подданикшл^х, православнмА восточ« нк1А Церкве скжшл«х, Рбчнкша своилјх Пи= санТ (Л1% подх 14. (26 ) 18нТа с. л. на Насх нисп8фжк1Л1х вселжлостив^кише швезв-кдити во к8д8цј « влагоизволилх встк Церкова наш8 Православн8к> вх Державар ©гш с8ф8но ш по докнк1 )(х нжртатнухх приклн>чжТи; и поеликб Жи \Ј-пованТе илгке<их, гакш тои наил»жоканкш вгш ВМИЧ1СТ80Л1Х впТскопх К\грх Платшнх Дтанацковичк вх к*кр*к, лмкви и скшовнж при= в|ржжости прАЛ»ш свож л^атЈри Церкви, и пр ^л1ш /И^рности нашж, во в'крности же прАЛ1Ш вгш вмичествК и Д\ггбст'кишел18 Дол»8 @гш, ш см-к до конца жизни своја прек&детх, гакш ничесоже противб догл»атшвх или кано* ншва и основоположжТи нашед цер«в«, ни про» тив8 начинанТи нашел сја 1ерар^ји, ниже против8 вгш величества и Вгш ДуггВст-кишагш Дол»8 ни изх принбжджТд ни изх привитка, ни изх инагш каковагш \сронх власти и уфЈркж клагосто/ЛнТк! Церкве нашсти л»ог8фагш повода д^кдти к 8 дјтх; но гакшж« вх навлкджш подокакфагш кх Нашж /И-крности по каноншмк

НашЕА православнк1 /л церквб подчинжТа скоегш, такш и во наклкджји начинашн кв сеи 1ерарх 'ш наклк>да{лш)(х тфаликк пр(к8д(та: — тогш ради Л1к1 ово изх призр-кнТА на предизложжма, овоже и наипаче иза влагодарности НашЈА ко клаго$трокн'кишш8 нашел»8 1л»п{ратор^ и великол18 воевод^к,] настоАфек Грал\литок Нашск вскл^х во вогоспасаел^ои впар^Ти Бачкои влагочестивкшх и православнкшх ХрТстТаншл^х ПрешсвАфж^кишаго Кгрх Пла= тшна Дданацковичка за впккопа тоаж« Впар» )(Ти ВачкТА шглашаел^х, иже, гакш прежде уже законнш шсвАфжкш, властк ил<атх по изло< жжТ'к» православнк1А нашеА Церкв« рбкополагати чтјцк 1, п'квцк1, УподТакону, ДТаконк! и Пресвг« терк1, рбкопроизводити Протопр«свгт(рк1, и Нг8л«жк1 в& Жонастуре)(к, и вса глже Вл»8, гакш Лр^Терно по камоншл»х прикладна, а на» чинлн1ал1х сеа Прар^Ти протикна нбсјјтк, д -к /а» ти и д^киствовати во созиданп стада своегш д^овнагш, и во клагопосп>кшествовани право* славнк1А нашЕА Цсркве. ^5 «го днб припадак приходи в. Бачке в. П. Л., ониж4 в. Б8дил<ск8 пр{стаи>. (Концепт овај ове грамате ииеан је руком тадашњег архимандрита Никанора Грујића, а последња три реда од друге нечије руке. Наведено у загради [ ] место, нревучено је црвеном оловком). Потоњи је владика пакрачки Никанор Грујић, који је као што наспоменусмо саставио патријарху одговор на „Анилитику" Платонову, у својим поменутим нештампаним мемоарима ово рекао о њиховој међусобној распри. „ — Међутим разболи се енископ Живковић и умре баш онда, када је требао узвишени дух његов највише патријарху и конФеренцији еписконској, у којој се поколеба но смрти његовој слога и једнодушије. А влада кад то дозна, узме ствар Платонову у руке и упнесе из петиних жила, да га одржи у Бачкој дијецези, у коју га је преместио без знања митрополитовог револуционарни министериум мађарски. Патријарх се одупре енергично влади, али није имао у скупљеним у Бечу енископима потпоре, на коју би се могао ослонити. У тој својој колизији с владом, скупи сва акта која су се