Српски сион

В р . 16. СРПСКИ

и Беницког нослушао, него оно дјелао, что је намислио, ето среће. Сада је све касно, но оиет има Господин доволну сатисфакдију, јер јегда Император нача Мушицког от добре стране описивати, рече му, да тога человјека свп хвале и превозносе, он сам једин њега за онаго не держи, за кога је познат свјету, на које император толико рече: Аи \уећ! Ниње буди здрав. У Темишвару 21. Марта 1827. Путник с. р. 14. Стефане! Читав Банат и сами нрофани о будушчем скоро держатисја имушчем синодје говори, само АЕ јископ по обичају том, и ако мистице гди коју рјеч о том иусти. Вредно је о предметје сем писма његова читати, но јешче вредние моје отговоре, примјечанија и догоданија, која ћу ти из Карловаца послати. Овај је синод само каприц мађарске канцеларије, да Хофкрнгсрату, који се цреимушчествено у дјела наша умјешао доскочи, и под видом ненабљуданаго формалитета 8сги(лпшш наш хоће да униччожи и &с!;ит хофкригсрата и наш јако неправилни уничтожи. Ако се буде синод држао, то како је могао Мушицки, као онога ненравилнога зспШша порождение потвержден бити, а Радивојевић формално и синодално изабран, пренебрегнути се. Ово су противоборенија. Овде су свакојаке новине. Мушицкога Еузмановић фишкал из Беча пре 10 дана пришедши у Пакрац, безсумњено отношенији преж дних ради премјешчања возвјести Максима у Арад, Радивојевића у Карлштадт. А куда ће со мноју и тобом, то ми није заао казати. Писао сам Г. АЕиископу, да ако те у Пакрацу неоставе, сердечно сожалуем, јер ја и дом мој, благодарениег насљедника, Епархијаже болшег и ревностниег управитеља не ће стјажати. Да свашга може бити искусио сам. Что ми за Загребачку парохију Коста проигумен сообшчава, читај из прилога, за то принужден буду скорјеје Дионисија тамо отправити, за то и немој друга расположенија правити, но пиши им, да си от мене увјерен, да ћу их скоро с добрим човеком утјешити. Умрео 1тров1;ог прота Темишварски пре

СИОВ С *р. 493.

реда и изненада, а и втори Јуда Кенгелац архимандрит тешко лежи. У Араду 26. Декемврија 1827. Путник с. р. 15. Љубезни! Чудишсе, да ја јешче у Араду сједим. Чуде се тому мнози, највише обаче брат Лукиан. Ја сам от 4 недеље овде, да могу решчи, да сам се из Арада кренуо, далше обаче до ровШуае заповјести несмем. И ово је њека фина суперфина ро1Шса, јако сљедство, получене њеке неожидаеме из Беча тајне новине, на коју се морало абие отговорити, и надало се, да ће до 3 недеље дјело рјешити се, обаче в мјесто рјешенија, паки положени нови вопроси, на које такожде отвјествовано, ожидава се убо резолуција да ће до месец дана доћи и ово Је онај месец, о којему и теби у египетски хијероглифи означено. Какова је обаче та тајна, ја ју незнам, а и боље, јер ако се прогласи, неће мене кривити, будући да свагда кзже да молчаш невјем. Двапут сам морао извинително писмо, и доставажне нричине навести мојего рааи непришествија, а нобратим мора у Шишатовцу бити сопЈеп!, — ово су страшне тајне, за то и ти молчи, јер иначе зло. Нитков Голијат мени силом давао, и нехотјашчуми нримити, у жутој соби оставио кесу и отишао. Коју када сам пребројао било у њој 200 фор. С. М. то је све, чго год друго говори лаже. Буди здрав. В Темишварје 19. Јануарија 1828. Путник с. р. * * * Оригинали ових 15 писама еиископа Јосифа Путника, која је сва својом руком писао, својина су данас гимназије српске у Новом Саду, и налазе се у гимназијској књижници. Има их света 29. Ми смо употребпли само она, у којима је говор о цркеним стварима. Њих је покупио нокојни српски књижевник Ђор-ђе РајковиЛ, и како су све његове књиге и рукописи, остали реченој гимназији, доспела су и ова нисма у њену књижницу.