Српски сион
С тр . 496.
СРПСКИ СИОН
Вр. 1б.
2. Такожде на восток, хумка Николе Илинчанина. 3. От полудне, хумка Јова Мојсилова. 4. Такожде от нолудне хумка Сава Погрмичева. 5. От запада, хумка Пузина-међа. 6. Такожде от запада, хумка Сурдук. 7. От полуношчи, хумка калугерски гат. 8. Такожде от полуношчи, хумка велико брдо. Досаждение имајут от села Сотина, у њеколико јутара земље, код хумки зовомија суходол. Злодјеи не находитсја. Високопреосвјашчењејши и високодостојњејши Г. Арх. и Митр. Павел Иенадовић, сему мон. Прибиноглавскому уктиторилсја, и дал једну нарусију т. ј. 75. ®ор. за спомен свој, брата своего Јакова, Павла, Павла, Стани и Сусани, сродников својих живих. Заповедили су игуману и братији шта треба да оправе и набаве. Под датумом сего текушчаго 1. Јулија из монастира Дивше, пришел в мон. Прибину главу вск. Г. Павел Ненадовић на обношчевание, и заутра изволи Них вск. божественију совершити службу, купнп с г. Партением Павловичем, еп. посвјашченија, неменше же с Архимандрити и свјашченици и дјакони, числом десјат персон, на којеј служби рукоположил дјакона Јакова дивошког во свјашченика. Во времјаже причастнија пјесми говорил поучителаоје слово изуст к народу преосвјашчени г. епископ Партениј. По отпустјеже трикратное обхождение с литејеју е молебствием окрест церкве совершили. В трети же ден сего мјесјаца но слишанији божественија литургији, Них вск. милостиво изабрали ЈеФрема намјестника шишатовачкаго, и поставили здје в мон. за игумена, тогдаже и своеручно постригал во чин монашки јереов Георгија из Шаренграда и Јоана от Хердевика, имже имена во постриженији дал Георгију Герасим, Јоану же Јоаникиј, и Герасима поставил намјестником. В четверти же ден того Јулија, собрано било свјашченство вукаварскаго и далскаго протопопијатов в том мон. Прибиној глави в ден недјелни, идјеже нублицирата им биша правила свјатопочившаго Арх. и Митр. Викентија Јоановића. На времјаже каноника поучителное слово (и много му и нремногому народу собравшусја в церкви) изуст говорил Них вск. мњу скоро чрез два часа. По божественој же литургији
соизволил с молебствием и литијеју трекратное окрест церкве обхождение учинити. И в тој ден по обедје двигнувшесја пришли обношчевати у село Чалму, и в чалманској церкви отпјевше вечерњу св. Атанасију атонскому, и литију учинихом в тојже реченој церкви, во храмје св. великомученика Георгија, и рано дну свитајушчу, двигнувшесја, поидоша и придоша здраво и мирно по милости Божијеј во мон. Хопово. Сија визитација — — совершисја Јулија 5. 1753. Партеније Павловић епископ, Арсенији Радивојевић, Арх. и Митр. у Срему Ексарх, Викентији Поповић, архимандрит шишатовачки, Атанасије Исаијевић игумен реметски. XI. X о п о в о. Визитација монастира Хопова јуже начахом 5. ЈулиГа 1753. года. Обрјетохом да сего монастирја Хопова, храм јест св. Архијереа Христова Николаја. Здагелие јего сут од горњаго Ковина: Лацко Марко, Јоан, Апа, Тома, Катарика и Георгиј, котори созидала и сооружили сеј храм љета от еозданија мира (јакоже на каменој таблици 1753. настојашчаго љета Маја 6. дне в дувару у паперти, јегда врата западнаја и прозор от сјеверне стране отварани јесу, обрјетеној свидјетелствует) седмтисјашчнаго осмдесјат четвертаго љета (7084 — 5508 = 1576.). Прочтохом же им всем обшче указ Них вск. Г. Арх. и Митр. Г. Павла Ненадовића. Потом посљедует написание от Архимандрита даже до посљедњаго о Христје брата : 1. Захарија МиливоевиЛ , Архимандрит, родилсе у Тители у нредјелу бачком, љет 62, книги училсе у селу Бешки код попа Раке, пришел в мон. 1706. и постриглсе в монашески чин Февруарија 11. чрез духовника јеромонаха Петронија, во стенен дјаконства поставлен СтеФаном Метохијцем митр. Сирмиским, в карловачкој соборној церкви в храмје св. Николаа 1707. Марта 18., во свјашченство Арх. и Митр. Викентием Поповићем (тогда бившим еп. будимским) за благословением свјатопочившаго Арх. и Митр. СоФронија Подгоричанина 1709. Јунија 16. здје в мон. Хоновје, Во стенен игуменства произведен свјатоиочившим Арх. и Митр. Мојсеем Пе-