Српски сион

Б р . 20.

СИОН

ског одбора, као највише автономне народне власти, ни у своме интересу као млади одветник, који је у нрвом реду нозван да чува свој добар глас и углед. Као приватан одветник у евојим парницама може какве хоће парнице примати и подизати, ал као члан саборског одбора није могао нити смео наговорити саборски одбор да учини нешто, што је неунутно и неоправдано. Ово треба г. Мушицког да научи, да се не сме никада толико заборавити, да из партијског интереса учини шта, што може шкодити његовом одветничком гласу и имену. Партија је друго, а друго је глас и име! Што се тиче осталих тврдњи г. Мушицкових — уевојених и од саборског одбора — у погледу званичности „Српског сиона", имамо одговорити. Г. Мушицки рече, да се из закључка саборског одбора од 21. Јан. 1891. бр. С. 0. 127/13. на извештај Њ. С. о оенивању „С. с., а види, да га није сматрао за званичан лист, који закл>учак гласи: „извештај П>. С. на повољно знање узети, с тим, да се 2 иримерка „Срнског сиона", један за канцеларију саборског одбора, други пак за књиговодство претплате, јер да је „С. с." званичним органом сматрао, он би то изрекао у одлуци својој опћинама и другим органима наредбу издао, да лист имају држати, а не би се и сам на лист претплатио." Кад је Његова Светост доставила и саборском одбору, као што ју је доставила и наведеним телима на челу саме наредбе своју изјаву наредбу у погледу покретања званичног листа „Српског сиона", те и њега умољава „да све своје званичне наредбе, огласе, едикте и друге публикације свагда томе листу ради уврштења достављати изволи", и саборски одбор исту изјаву — наредбу „узео на повољно знање", те му од тог доба па све до 1. Јануара 1903. све своје наредбе, огласе и едикте и друге публикације достављаше, што је чинио и данашњи саборски одбор до покретања „Српског митрополијског гласника"; може ли бити већег и класичнијег доказа: да је тиме признао његову званичност! Што се тиче тврдње и закључка, да пошто се саборски одбор претплатио на 2 нримерка „Срнског сиона", да се из тог извести мора, да га није иризнао за званичан лист, имамо на тај навод одговорити, да се из тога речено не може извести, јер кад је Његова Светост новерила

издавање „С. с." штампарији г. Арсе Пајевића, јасно је, да јој онда и саме власти морају плаћати за лист. И „№агос1пе поуте" у Загребу званичне су новине, па за њих плаћају све власти, почевши од владе, аплаћајуза њих нретплату из одређеног им паушала. На навод г. Мушицков, да се из тога, што саборски одбор није у одлуци својој рекао, да се има општинама и другим органима издати наредба, да се претплате на лист, мора извести, да саборски одбор није прогласио „С. с." за званичан лист, имамо одговорити, да пошто је Његова Светост исту своју наредбу доставила и административним одборима, као што се на челу њеном види, да је онда отпала потреба, да саборски одбор преко административних одбора позове општине на претплату. Административни су одбори и конзисторије на основу наредбе Његове Светости позвале општине и свештенство на претплату, и у „С. с." објављивали и сами своје званичне ствари и позвали и црквене општине да то чине. На навод г. Мушицков, да пошто се „С. с." налази у приватном власништву Његове Светости и ношто уредник његов не стоји као такав под дисциплинарном власти ни једне од вајвиших автономних власти, што код званичног органа једне власти не може бити, да се изрече, да се „С. с." не може сматрати нар. црк. автономним званичним органом митрополије карловачке, имамо одговорити. „Шго^пе поуте" званичан орган кр. земаљске владе у Загребу, не налазе се у власништву исте владе, него су власништво тискаре истих новина, и њен уредник није чиновник земаљске владе, те према томе, не стоји под њеном дисциплинарном влашћу. Као уредник званичног листа, мора стајати у вези с владом и од ње инФормације примати, ал што у незваничном делу нагшше, за то он сам одговара, као и други уредници. Ако се за првог уредника „С. с." г. Саву Петровића, и могло рећи, да не стоји под дисциплинарном власти наших власти, не може се то рећи за доцније његове уреднике и данашњег, који као свештеници свакојако стојаше нод дисциплинарном власти наших црк. авт. власти, а наиме конзисторије и митрополијско црквеног савета, односно и самог св. архијерејског синода. На предлог г. Мушицков и закључак сабор-