Српски сион

Б р . 20.

СРПСКИ

СИОН

(ЈТР. 631.

реФерената; 13.) извештаје о разним средљим и вишим народним школама; 14) извештаје о разним народним иросветним заводима; 15 ) ста тистику црквено-школску; 16) Извештаје о го дишњем кретању људства у појединим српским православним еиархијама; 17.) Извештаје о избору и успевању у наукама стипендиста народних и оних, које Његова Светост патријарх српски сам или с киме договорно именује; 18.) Некрологе заслужних људи на пољу цркве и школе; 19.) Стечајеве, едикте, дражбе и т. д. Ако се не би путем јавне дражбе могао наћи приватан издавач овом листу, и по томе би за издавање истога била потребна потпора из српских народних Фондова, то да саборски одбор идућем сабору предлог о томе поднесе. Прима се"; држимо да не би натрчали са својим закључком у погледу самовласног оснивања „Срп. митр. гласника", па ма иотоком сузе пролио бити имајући његов уредник, ком је требало помоћи. Кад је дакле сабор 1875. закључио, да саборски одбор у сгсоразуму са мигротлијско-цркве иим саветом и народно-школским саветом чораци на томе, да се покрене што ире издавање званичног листа, и ако се не би иутем јавне дражбе могао наћи чриватан издавач истом листу, и ио томе би за издавање истога била потребна ирииомоЛ из нар. фондова, то да саборски одбор идуНем сабору иредлог о томе иоднесе; а данашњи саборски одбор не само да се у смислу истог закључка саборског није ставио у сиоразум са митрополијско-црквеним и народно-школским саветом, него није ни покушао, да јавном дражбом позове, да л ће се наћи приватан издавач истом листу, самовласно узео издавање „Срп митр. гласника" у своју накладу — управо у накладу српских нар. цркв. Фондова — изабравши му уредника, ког је прогласио за сталног званичника и одредио му плату, а без одобрења сабореког: питамо све мислеоне људе, ко се већма огрешио о поменути закључак саборски, т. ј. да ли Његова Светост, која је нокренула „Српски сион", који ево већ довршује XIII. го дину, без да његово излажење стаје потуре нар. црк. Фондове, или данашњи саборски одбор са покретањем „Српског митрополијског гласника" на рачун срп. нар. црк. Фондова? Из наведеног закључка саборског, може се г. Мушицки уверити, да је сам сабор 1875. закључио, да се званичан лист издаје у приватној на-

клади, те тек ако се таки путем јавне дражбе не би могао наћи, да саборски одбор поднесе сабору предлог о нужној потпори из народних Фондова, — а не да га сам покреће на њихов рачун. И да је за исти закључак г. Мушицки знао, не би могао рећи, да не може бити да сеједан званичан лист налази у нриватном власништву — и ако је власник „Српског сиона" Његоза Светост, — кад се из реченог вида, да је сабор 1875. хтео да повери и само издавање званичног листа са свим приватној особи. На основу свега реченога, умолили бисмо високославни саборски одбор: да једном ирестане са пеоправданим негирањем званичности „Сриског сиона", и својом забраном да га не смеју црквене оиштине држати, пошто он није властан да негира његову званичност, а још мање да забрањује црквеним оиштинама да га као званичан лист не смеју држати. Д. Руварац, уредник, Писма митронолита СтеФана СтратимировиЋа, писатаразним лицама ПРИЛОЗИ за иоторију новију срцске карловачке митроаолије, а подједно и грађа за Стратимировићев животоиис и рад. Приопштава Д. Р. (Продужење.) 5. Препоцобњејши Игумен, с прочпм Братством! Новнегда случилосја Јего Преосвјашченству Госнодину Епископу и Митрополиту Бјелградскому Леонтију , трајушчаго во Епархији Јего немира и по^олебанија ради, прибјежигаче своје на цесаро-краљевску страну взјати, и себе таковим начином от наиасти Турецкија спасти, и в безопрсност поне дотоље поставити, донељеже промисл всевишњаго Јего паки несподобит, по воспостановленому измежду Турков и Христианов миру, и пастви своеј возвратитиг-ја: и между т.јем по височајшему Нам објавленому мановенију дозвољено јест благопомјанутому Јего Преосв.јашченству в нашими странами обаче тако забавитисја, како би из Земуна удаљен, подозрјекајушчн о нем Турци повода не имјели Јего тамо каковим нибуд начином напаствовати. И зато ашче би Јего Преосвјашченству во ваш монастир приспјети, и тамо за љекоје времја заостати благоизвољелосја, Преподобиа Ваша Јему јако Нашего Благоче'