Српски сион

^кис^

Год. XIII

~~г~

број 22

ЗВАНИЧАН ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ И ЈЕРАРХИЈСКО-ЦРКВЕНЕ СТВАРИ СРПСКЕ ПРА20СЛ1ВНЕ ШИТРОаОЛИЈЕ КДРЛОВДЧКЕ.

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријар Георгије

УРЕДНИК Протојереј Димитрије Руварац

У Ср. Карловцима у недељу 30. новембра 1903.

ЗВАНИЧНО. Произведени и рукоположени. Бзегово Високопреосвештенство г. епископ будимски Лукијан произвео је 21. о. м. у св. Ваведенској цркви карловачкој по високом овлаштењу ЕБегове Светости преузвишеног г. патријарха Георгија, протођакона и професора богословије др. Јоакима ЧуаиМа за архиђакона; 25. о. м. у саборној цркви Николу Ћурића суплента проф. богословије рукоположио за ђакона, а 26. о. м. у дворској капели св. Димитрија Уроша Ђурића протојереја и пароха винковачког произвео за протопрезвитера, а ђакона Николу Ђурића рукоположио за презвитера.

Краљ. уг. министар председник. Бр. П. 4593. Преузвишени и Високоиречасни Госаодине Архиеаискоие, Митроиолите и Патријарше! Његово ц. и апостолско кр. величанство највишом својом одлуком изволило је у седпици грч. ист. српскога нар. цркв. сабора држаној 14. јула 1902. под бр. 5. донесену одлуку, која се односи на тумачење односно примену II. Б. боље §. 14. нај-

више кр. Уредбе од 10. авг. 1868. год. на нредлог мога претходника по звању, учињени споразумно са кр. уг. министром богочасти и јавне наставе и баном краљевина Хрв.-Слав.-Далмације не нагаавгаи могућим потврдити је, исту најмилостивије чоништиши и уиутити грч. ист. сриски нар. цркв. сабор да се ово иитање сташу• тарно уреди. Истина је, да гореспоменути §. 14. II. превигање кр. Уредбе од 10. авг. 1868., који одређено очекује, да Ле се за цркв. оишт. скуиштинаре бираши лица на добром гласу и иознаша са црквене свесши, статутарно нигде нема санкције, нити садржи оаширније тумачење или одређење у овом погледу каква су обележја захтеви црквене свести, која се очекује, те се тако на основу овога чланка, који изражава опште начело, више пута споран положај стварао, нити је развијена пракса била свуда одговарајућа: али за то не може се садржина овога чланка у овом иогледу једно сшавно и само нузгредно сшавиши ван креиосши и тиме као санкционисаши шо, да црквено-оиштинским скуиштинарима могу иосшаши и такова лица, која немају цр•