Српски сион

Стр. 16.

СРПСКИ СИОН

вр. 1.

То обећање донео нам је Спаситељ Наш, Госиод Исус Христос, то обећање је потврдио Он на крсту. У том обећању тражише наиш дедови утехе и надежде, преко тврде вере у Христа Снаситеља. А то обећање записано је у светом јаванђељу. „Да се не плаши срце ваше", говори Госнод у светом јеванђељу, „верујте Бога и мене верујте. Многи су станови у кући Оца мога. А да није тако, казао бих вам: идем да вам приправам место. А кад отадем и приправим вам место, опет ћу доћи и узети вас к' себи, да и ви будете, где сам ја". Колико радости за нас бедне створове, који се у Христу крстисмо! Још нам Господ овако казује преко светог јевађеља: „Заиста вам кажем, нема ни једнога, који би осгавио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царсгва ради Божјега, који неће примити више у ово време, и на опоме свету живот вечни". Колико весеља за оне, који иду стазама Божјим! Колико утехе лежи за све оне, који верују у Бога и ре'чи Његове слушају, у овом обећању Христовом: „Заиста, заиста вам кажем: ко моју реч слуша и верује ономе, који је мене иослао, неће доћи аа суд, него ће прећи из смрти у живот". А реч је Госиода Нашег, да је он Син Божји, и да нам треба држатизаиоведи његове. А ово је заповед његова, да љубимо ближње наше као себе саме. Јер по тој љубави познаће Он своје, кад се наврше времена, и кад дође смак свега. 0 тој хришћанској љубави пише аиостол овако: „Љубав дуго трни, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се, не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све верује, свему се нада, све трпи". Само у овој љубави лежи права слобода, за којом чезне, за којом гине сваки човек; само у овој љубави огледа се савршенство у човеку, о коме су савршенетву писали мудраци овога света књиге на товаре. Ова љубав само доноси мир души човечијој, кроз њу се прима посинаштво у Бога, кроз њу се улази у царство Божје. У овој само љубави иоказује се сила вере и крепост надања. Давно је то било, када апостоли Христови проповедаху ово јсванђеље свима народима и по свим крајевима света, али за њим пође само болно и невољно, слабо и нејако, убого и сирото, људи проста срца, проста ума. Како онда, тако и данас. И сад још противе се јеванђељу Христовом они, који су у сили и власти, који су у богаству, који су у гослодству, и они, који су од науке овога света. Посреди је крст, јер ко ходи за Исусом Христом, тај мора тело своје на крст пропети. На крст мора приковати све телесне жеље и жеље срца свога, које се гоје у насладама овога света. Па је тешко оном, што је у сили и власти, понизити се; мука је господару служити; напаст за богаташе одрећи се блага; а за књижника и научењака овога света баш је срамота веровати у нешто, што око не вици и рука не опина. Браћо, нећемо ли назвати будалом оног човека, кбји купује лим за сребро, и мјед за злато, кострет за свилу, струну за кадиФу, а стакло за бисер и драго камање? Како онда да назовемо онога, који Духа Божјега мења за дух овог света, који ирикупља благо овога света, а одбацује блага небесна, који прокоцка нераеладљивост за раепадљивост, и промене врлину за таштину? Назовите, га, браћо, како хоћече, ал' га мудрим нећете прогласити. Мудри беху наши стари, јер они упознаше, да свилу и кадифу једе мољац; да злато, сребре и драго камење ватра сажиже и лопов украде; они су знали, да све, што иде у тело, да је трухлеж, и да као смрад из тела излази; они су знали, да живот на овом свету траје само до гроба, и да се оно пожње, што се посије. Зато се они одеваше врлинама а китише добрим делима, угађаху више души него телу, ситише се речју Божјом и ЕБеговим обећањем, а напајаху се правдом и истином, које су у духу Божјем. А ти Србине од данас? Ако си за укор, карај сам себе и поправи се. Јер