Српски сион

: &тр. 18.

СРПСКИ сион

Б р. 1.

очи, напаћена лица, сломијене душе ваше. И слушајући и гледећи те жалосне слике, стегло ми се за часак срце од бола и туге за браћом својом, несрећном, напуштеном, занемареном Но ту жалост, која ми се као ледена гуја обмотала око срца. ево кпдам са себе радошћу дана данашњега и поручујем и вама: радујте се! Има лека за вас, има помоћи и спасења! Отворите само срца ваша и улите у њих лек који нам донесе пре толико векова најсветије дете витлејемско. Бера, љубав и нада јесу силе Божанске, које су кроз толико векова спасавале и усрећавале свет. У њима тражимо прибежигата, у њима лека и живота. То нам је донео данас ро^ени Стасишељ , који је послан од Вога да нам буде пуш, исшина и живош. И благо онима, који у својој савести осећају, да су непоколебиви у вери у Бога, да Га истинито љубе и врше заповести Нзегове, и који се надају вечној правди БВеговој. ■ Но где је данас у многих вера, да их умудри, где љубав да их загреје и оживи, а где нада да их очеличи ? Колико се њих труде, да те дарове рајске задобију? Колико њих знају за вредност њихову по живот човечји? Колико њих се моле, да их добију и колико их је, који хоће, да им у срцу своме места уготове? Зашто су храмови Божји често празни, када се из њих толико добро износи? Коме су још они зла нанели ? Кога они нису поучили и на пут извели, утешили и оснажили, благословили и унапредили? Па ипак колики је број одметника, који бегају од храма Божјег као нечисти дух од крста. Када би многи од тих несрећника онако ревносно поха^али свете храмове Божје, као што похађају баш у недељне и празничне дане биртије, у којима се небројена и недогледна зла легу, колико би више среће било у евету? Љубазни моји! Ма када да вас сна^е какво зло, тражиге свагда помоћи у цркви, ту ћете је сигурно наћи. Исто тако и када сте у добру, тражите заштите у цркви, да у добру и останете. Имајте свагда на уму, да сваки ваш рад и предузеће осим добре воље и снаге ваше треба и помоћи Божје. Зато не почињите и не свршавајте ни најмањега посла без топле молитве Богу. Молитвом ћете призвати благослов Божји и тај ће вам помагати, да и највећа и најтежа предузећа са успехом свршавате. Благослов Овевишњега окрепиће снагу вашу, просветиће ум ваш и утврдиће стопе ваше на добар пут живота. Не могу вам сада све набрајати, што вас несрећнима чини, али у цркви чућете о том све, што вам је потребно. Зато среће ваше ради и вашега потомства, пре свега вас упућујем у цркву. У цркви је право добро и права срећа, а изван Н>е зло и несрећа Но ипак хоће душа моја на данашњи велики и светли празник, када вас је највише на окупу у овом светом храму Божјем, да вас потсети на некоје дужности ваше, од којих у многоме зависи како благостање ваше на земљи, тако и вечност на небу. Ван сваке је сумње и нико ми ваљда порећи не ће, да је први услов земаљске среће здравље; јер шта вреди некоме богатство и слава, ако здравља нема? Не истичемо ли ми пре свега здравље, када неком добра желимо? Јесте ли искусили невољу, коју болест са собом доноси? Како је утучена. она породица, у којој има болесника? Како је тек онима, којих је хранитељ и бранитељ болан и немоћан ? Све ви то добро знате, као што и то знате, да већина најстрашнијих болести потиче баш од нас самих, од самих греха и страсти. Па опет зато како се мало пази код нас на здравље народно! Неумереност у јелу и пићу, блудна уживања и друге страсти, нису ли то црви, који наи живот подгризају, —- и гује, које нам снагу испијају? Чувајте дакле здравље своје, јер те болесги упропашћују не само