Српски сион

Б р. 1. СРПСКИ СИОН С тр. 21.

живота. У истином хришћанину живи Христос. Ја више не жпвим, вели апостол ГГавао за себе, него живи у мени Христос. Хришћанин је онај, који је обучен у Христа, који живи по Христу, а ко нема Духа Христова тај и није Његов, тај није хришћанин. А како се свршава ова тајна да се усели Исус Христос у срца хришћанска? Слажењем Духа Светога усели се у утробу пресвете Дјеве и прима од Ње тело Госиод Исус Христос. Дејством Духа Светога, силом благодати Његове усељава се Он и у срца хришћанска. Стога и вели апостол: да вам да Бог и Отац Госшода нашега Исуса Христа ... да се Христос усели у срца вагиа. И та благодатна сила Духа Светога показује се у тајнама црквеним. Сви смо ми, браћо моја љубазна, примили тајну светога крштења, Па шта се збива тада с нама? Ми се удружисмо с Христом , као што ово исповедиите кумови наши; ми се обукосмо у Христа, као што и одпоја у то доба црква; ми се ирицеиисмо тада Њему као нова грана, откпнута будући за свагда од дивље маслине овога света, и постадосмо заједничари Његова благодатнога лшвота. Сви ми примисмо за тим и тајну миропомазања. У њој добисмо залоГ Духа светога у срца нагиа; утврдисмо се у животу Христовом; она нас и запечаћава печатом Христовим. Нарочито пак, у најсветијој тајтш, у тајни причешћа Исус Хр^истос се усељава у хришћане самим пречистим телом и жпвотворећом крви, усељава се и самим Божанством Својим, које је непрекидно сједињено с Њиме. ГОдкш /ИОК> ПЛОТК и п1аи /«0К) кровк, вели Сам Ои, ко ЛШ-к ПРЈБМВДСТК и <13Х кх Н(/ИЈ . . . и илитћ жикотк к Н јчнкш и жикж в8д»тх ко к*кки. А у овој духовпој храни налазимо ону силу, која треба да нас држи на путу у вечни живот. Но, браћо моја љубазна, и ми сами собом користећи се благодаћу светога Духа треба да порадимо, да се, уселивши се, утврди Христос у срца наша. Како и чиме? Да се Христос усели вером у срца ваша учи апостол. То је први увет од наше стране — вера тврда и непоколебљива, вера у реч јеванђелску, коју нам даде Исус Христос, вера у истинитост свијех речи Божјих и обећања; вера у спасоносност и преку потребу за нас да се држимо свијех заповеди Господњих; вера у моћ светих тајни и свеиттених обреда; вера, не само као хладно пристајање ума, већ као живо убеђење свијех сила натпега духа, нарочттто срца, из којега излази живот , по речи Премудрога. и у коме је дакле главно хранилиште и средокраћа свега духовнога жттвота човечјег, јер се срцем верује за иравду. Та је вера наиме оно средство, кроз које живот Христов утиче у нас од Њега, којттм се ми прицепљујемо к Њему и држттмо у Њему, као грање на корену. А без вере у залуд за нас и долазак Христов на земљу. узалуд и проповед јеванђелска, без плода су и тајне црквене; без вере смо туђи за живот христов: ми — нисмо хритттћани. Ко има љубав к Мени, говори Господ Исус Христос, и Отац мој имаЛе љубав к њему, и к њему Иемо доТт и у њега Иемо се станити (Јов. 14, 23) — ево други увет од натпе стране, — љубав чиста и жива к Спасу нашему. Љубав је та такова сила, која и к нама приближава Бога с висине Божанства Његова и нас подиже к Богу из дубине натпега нитптавила. Онај који љуби кх Коз>к прбккшлЈтх и Богх кж преккжаетк. А затпто? За то, тнто љубав више свега уподобљава човека Богу, јер је у љубави сама суштина Божанства: Вог је љубав. Висина на коју љубав подиже, неисказана је. Љубав нас спаја с Богом; љубав покрива мноштво греха; љубављу постизавамо савршенство, без љубавтт нема ничега угоднога Богу. А нарочито пак заповед о љубави према ближњима нашнма, кад је