Српски сион

СРПСКИ

Б р. 1.

дити ашче непрестанет, да извержетсја, и ашче не бихом за сие долготерпјели, долготерпјенију же и милосердију Божију подлагали, то би всјачески мнози протопресвитери и свјашченици обрјетајушчисја по винах предоглашених, и сицевих по томужде суду св. апостол и богоносних отец, отлученију, запрешченију и изверженију подпали. И за неже презираем на ниње намјеренију нашему војујушчи узроки, и Божија ради благодати, таја ниње ваша поползновенија презираем и прошчаем. Ашче ли во будушчее во небрежении сицевом, упорствуже и непокорству и неисполненију својеја си должности и несобљудениј св. апостол, и богоносних отец, јаже вам вручена сут, пребивати будете, крјепкое отмшчение,* наказанпе и извержение из свјашченическаго сана сљедовати хошчет, не само от нас, но и от Бога, зане речено јест: прокљат всјак творјај дјело Божие с небрежением. Зачто извјестно постраждут от Бога казн, јакоже пострада Илии Архиереј јудејски иже за ненаказание чад своих, напрасноју погибе смертију, пад из престола своего и сокрушив себје вију. Но речет кто от свјашчеников, јако многому ненаучихомсја писанију, сего ради наказивати и научавати њесми доволни: Тјем сим себе осуждает, јако њест достоин свјашченства. Свјашченику бо подобает бити учителну: Ашче свјашченик јест, да вјест закон Господен, глаголет Јероним свјати. Ашче же незнает закона Господња, сам себе обличает, јако њест јереј Господен. Јерејское бо дјело јест на вопрошение отвјет давати от закона. Чесому убо невјежда уподобитисја может? Јест сол обујавшаја, о нејже Христос рече: Ашче же сол обујает в чем осолитсја, ни в земљу, ни в гнои потребна јест, вон изсипајут ју. Јест свјетилник горцје димњашчи, и не свјетјашчи; јест солнце помраченое, јегоже помрачением многим злим виновно; јест вожд сљепи, иже впадает в јаму и с ведомими собоју; јест пастир пасушчисја от стада, а не пасиј јего; јест стражд

спјашчи. Напосљедок јест пес њемиј, немогушчиј лајати. Но горе сицевому јереју, болше јему јест, да жернов ожелски објеситсја о виј јего, и в вержен будет в море. Горе јему јако соблазн им приходит. Велпја воистину јест вина јереов: ашче чад својих непоучајут на благо, и за зло ненаказујут. Јереи за безаконија људеј казними бивајут от Бога. Ашче невједушчих неучат, или согрјешајушчих необличајут, глаголет св. Исидор: но вјашчшаја тоја виви, ашче сами ненастављајут. 0 злоби страшниа и безаконија љутаго! О разврашченија неистоваго, а безумија посљеднаго! Како дерзнуша Бл?,говјенство азмјенити на нечестие, кротост на свирјепство, милост на милосердие, јеже усудишасја њеци, како више рјехом, подрати и попалити канони, и правила Божественаја и толикаго неистовства церков наша мати зјело жаљеет, чин же свјашченически срамљаетсја излиха, јако такови јереи обрјеташасја, Бога небојашчисја и људеј нестидјашчијсја. Воистину глаголет св. Златоусти: велик јест срам свјашченим, и всјем клириком, јегда мирсти обрјетајутсја от них праведњејши и вјерњејши. Добли же и постојани јереј да возвеселитсја, јако искушенију бившу непоколебим пребист, јако огнем злоби неопаљен јавилсја, и великим обуреванием и волнением из ладиј доблести неиспадоша. Ниже да смудшчаетсја св. собор честних јереов, јако посредје јего лукави, обрјетошасја; њест же безчестие благим, јакоже Јудино предание њест безславие апостолскому лику, кождо бо от своих дјел или прославитсја, или посрамитсја. Ми убо смиирени Арх. и Митр. свјетло вједјашче всјех злих вишеречзних прикључившихеја, не посљедњују бити вину мним, неискуство Јереов и наказание их чад духовних: Се ниње засвидјетелствуем вам всјем Јереом, во св. Божием храмје, пред престолом царја небеснаго, идјеже дух свјати свјашченики постављает, и пред всевидјашчим оком молим ви, да ни в једином ни во чем же даете људем претикание, да служение безпо-