Српски сион

СРПСКИ Сион

С тр. м.

О' прорачунима црквених општина и манастира. Д.Р. Како је, као шго емо више путн споменулн народни сабор 1864/5. ушао пеприправан у урсфење нагае црквено-народне автономије, за који је посао требало и јаке спреме, проучавања и времена; није чудо гаго се у закључцима саборским налази и сувигае нејасних места. А уз то, кад напоменемо и то, да је при увађању у живот нотврђених саборских закључака, познатих под именом кр. рескринта од 10. Авг. 1868., истина издата нека проведбена наредба, ал у љој не бегае ни једно нејасно место протумачено; не треба се чудити ни мало гато не само нагае црквене опгатине многи и многи §. из рекрипта криво тумаче и но њему поступају, него и нагае највигае автономне власти многи и многи §. у рескрипту и саме криво тумаче и.по њему поступају. Тако н. пр. и дан данас и нагаи административни одбори и саборски одбор регаавају рекурсе иротив обављених избора црквених одборника и скупгатинара, односно потврђују исте изборе, и ако на то немају права, као гато смо у ,, Исшорији §§. 13. 14. и 18. II. Б. кр. рескриита од 10. Авг. 1868." , Земун 1895. то јасно доказали и то на основу непобитних саборсних расправа ириликом претресања §. 17. (18.) II. Б. А решавају их погрешно с тога, што нико од саборских чланова, односно административних одбора од 1869. т. ј. од ступања у живот поменутог рескрипта не завири у саборски дијариум, да види, како је сабор мислио о нриговорима, о којима је реч у поменутом §. 17. (18.) II. Б А кад емо ми 1895. у п^менутој броширици непобитним разлозима доказали, да на приговоре против обављеног пзбора црквених одборника и скуаштинара, нема нико други да решава, до ли црквени одбор, и да против његовог решења нема даље апелате; држало се за неопортуно призиати рђаво тумачење поменутог §., те се и на даље грешило и греши. Ми и овом приликом упозорујемо меродавне на исто наше тумачење поменутог §. 18. II.

Б., и радовалп бисмо се, да нас ко од њих о противном увери, односно да се наше тумачење усвоји и да се по њему поступа. Данашњи се саборски одбор састоји скоро из самих правника, међу којима је познатп писац „ Тумача " г. др. Жарко Миладиновић, па кад није у своме „Тумачу" од 1897. протумачио иоменути §. 18. II. Б., треба да покрене о њему питање у саборском одбору и да исти доаесе одлуку о њему. Овом ћемо приликом да проговоримо коју о прорачунима црквених опгатина и манастира, и да упозоримо меродавне, како се и у том погледу грегаи и ради супрогао постојећим законским — рескриитуалним — наређењима. У §. 23, набраја се долокруг црквене скупгатине и по њему под слово з.) црквена скупгатина „Расиолаже еа редовним ириходом сво.јим из добара и опгагинског приреза, и са изванредни« доходцима на црквено-гаколске цели, и мо шоме иредрачун годишњег расхода у границама годишњег ирихода на иредлог црквеног одбора утврђује и подноси еиархијској конзисторији (сад административном одбору) на знање; оправљања пак, која се подмирити не могу из редовног прихода, као и сваколика зидања зависе од претход,ног дозвољења еп. конзисторије (административног одбора)." И ако се у овом §. јасно вели, да се иредрачуни оигатински имају достављати административном одбору само на знање, а не на потврду ; нагаи су административни одбори присвојили себи то право, да они опгатинеке предрачуне ОДОбравају, гаго је свакако еупротно поаенутом наређењу §. 23. з) II. Б. Овако је § 23. з) II. Б. гласио је и у синодално-саборским предлозима. Народно-црквени сабор 1879. у „Уредби за месне источно-правоелавне црквене општине у опсегу српеке митрополије 14 , увидевиш неунутност, да црк. скупштине достављају своје прорачуне адм. одбору еамо на знање (гиг АУхзбепзсћаД) ставио је у § 37. ж) -- црквела скупштина установљава годишњи предрачун, који се мора поднети епарх. адм. одбиру на одобрење — И у §. 189. „Нредлога за уредбу о устројству православне ерпске народно-црквене автономије у области карловачке православне српске митрополије", гато га је израдио и под-