Српски сион

Стр. 53.

ГГо закључку саборском имао би се председнику кр. уг. министарства достављати на увид само прорачун саборски у иогледу трош■ кова па иотребе црквено-иросвешних цели из дрквено народних фондова, фундација и зарода, овамо рачунајући и манастире, дочим се цо нотврђеном устројству љему имају достављати на увид и сви рачуни цркв. нар. фондова, фундација, завода и манасгира. А ТО је тек нинто друго! Г. Миладиновић је у. свом „Тумачу" на стр. 293. навео у ,,главном" учињене октројке у нотврђеном саборском устројству, а о учињеној ј §. 19. 9.) не сиомену ништа. У кр. реекрииту од 10. Авг. 1868. V. ноглавља говори „0 уиривљању манастирских добара и српско народних фондова", које се поглавље састојн из 24 §§., ну, ни у једном §. нема спимена о прпрачунима мачастирским, а нема с то а, што се у §. 9. рекло : „ Донде, док конгрес, који ће први доћи, не учини сходне наредбе о рачунској контроли, односећој се на народне фондове, фундац^је, манастврска и црквена добра — —", које наредбе на жалост ни данас немамо. У синодално саборским иредлозпма од 1864. у IV. одељку у §. 14. рекло се: „Сваки манастир иравиће годишњи нредрачун, и предаваће одређеној комисије, која ће подносити дотичним конзисгоријама на расмотрење и одобрење ..." А у § 11. рекло се: „За добра покретна и ненокретна манастирима принадиежећа. одредиће се по једна стална комисија за сваку дијецезу из 2 или 3 лица, која ће администрацију манастирску сачињавати." Саборски .је одбор у седници сво.јој од 5. Сеигембра 1875. донео „ Привремено унутство у погледу администрације, рачуноводства и рачунополагања манастира п целовања манистирских повереника Ј , ну, ни у њима нема сномена о предрачунима канаетирским. У поменугом „Предлогу за уредбу" еабор* ског одбопа од 26. Сентсмбра 1891. §. 568. рекло ее: „Саборски одб >р, као митрополијско главно унравигелство ср.|.ких нар. цркв. фондова, заклада и добара, пази на то: —- — 8). да се годишњи прорачуни манастирских прихода и расхода од ман. управа на време и .Уредно састављају и саборском одбору подносе ~ —а у §. 569.: „По томе саборски одбор

као главно управитељство срп. нар. цркв. добара: и) прегледа и одобрава прорачуне о приходима и расходима манастирских добара — —", а то се исто рекло у §. 100. односно 107. „Народно црквеног устава" од 1891./2. саборског одбора 15-рице, односно од 1897. саборског одбора. По овим не потврђеним предлозима, саборском би одбору припадало право, да прегледа и одобрава прорачуне манастирске, дочим по постојећем саборском устројству то право ирипада самом сабору, а што је временом саборски одбор присвојио себи и то право, да он одобрава п прорачуне манастирске, то је противно саборском устројству. По §. 22. е) саборског устројства, саборски одбор „дозвољава своту на подмирење ванредних и ненредвиђених потреба у оквиру сабором одређеног прорачуна", а никако нема права да он у оишше доноси и одобрава ирорачуне, шшо само сабору ирипада. По §. 88. и.) поменутог „Предлога за уредбу" саборског одбора од 26. Септембра 1891.. у делокруг саборског одбора спада да и „финалише рачуне мапастира — —а то се исто рекло и у §. 241. односно 244. поменутог „Народно црквеног устава" од 1891./2. саборског одбора 15-рице, односно од 1897. саборског одбора. По поменутим дакле предлозима и уставима — који не добише нревишњу потврду — саб феки би одбор имао право и да потврђује ноднесене му од управа манастирских преко адм. одбора нрорачуне и да годишње рачуне финалише, дочим но важећем устро.јству саборском, сабор има траво да иотвр^ује мана■ стирске ирорачуне, а саборски одбор да годишње рачуне финалише. Иокојни др. Светозар Милетић у своме Ћ Предлогу за основни народно-црквени закон о црквено-народној управи патријаршије и митрополије српске" од 1874. у погледу манастира, рекао је у §. 24. ово: „Манастири и манаотирска добра на црквене и просветне цели народа срнског опредељени, као црквенонародно сиадају у економском погледу у област црквено народне самсуправе српске, и сриски народни сабор уређује начин администрације и руковања, надзора и контроле, установљава нотребне органе за то, и располаже приходима на опредељење црквено-народне цели".