Српски сион

С гр. 63

СРПСКИ сион

В р. 8.

ратих 3000 фл . у новцу узвмати изходатајствоватисе, иотомже за обр-и кнезовске дукате докуду дјелиј по привилегиах десетак прибавим, неослабљатисе ни от тјех претензии отступати, но нонеже тјех интеркалари никогда Фишкусу подпадали, на пово всја от тјех оставгнија неизданија решчанции изискивати. 3. Прочтен за кастел и хершоФТ Сечуј блажењејшему Патриарху Арсенију Черноевичу от Цесара ЈХеопода 20 Јунија 1698. јиге регеппаН изданиј донационали понеже из другија от ЈосиФа цесара под 15. Јулија 1706. изданија експедиции јавно јест, да ниње в' притјажании Архиепископском и народнем сушчиј хершоФт Даљ у место Сечуја дан бист, обаче не јиге регеппаП, но јакоже из инија от ниње царствујушчаго Их Величества данија у Пожуну 1741. експедиции јавствуетсја, јиге тзспрНо, тако уговерено јест и за обшче добро обрјетено, всегда на то позорсгвовати и прилику искати сеј хершоФт Д >љ от Их. Цес. Краљ Величества јиге регеппаН изпросити, и утврдити. Присем всјачески да тражитсе она у процесу при табули септемвирали рго е1 соп!га бившем от тојажде табули Их Величества Цесару Каролу дана оршш, или мњение, и да настоитсе изсљедити тују чрез народнаго полномошчника, или иначе. 4. Изнешена на среду патента Монастиру Гергетегу блаженоночившим Патриархом Арсением Јоановичем издана, коего доминиум Нерадин сјему Монастиру уступил. А понеже в' разсмотрение узеласе нривилегиа от цесара ЈосиФа бившему Епископу Јенонолскому, таже другаја привилегиа јему јако Архиепископу дана Гд. Исаии Диаковичу, потомже от всјех понем бивших Архиепископов и от самога реченаго Патриарха уживапа правица притјажанија онаго доминиума Нерадина, и от туду само от себе осудилосе, да он не само оваково уступление без согласиа Синода Архиерејскога учинил, но јешче тое нро тив речених донационалов на убигок, или нритјажанија отјатие Архиепископата в'

состојании и власти пе бил сотворити, того ради речена Патриаршеска натенга по согласном приговору за нин.е и в 1 папред коиечно касирата остает, и закључисја за будушчеје, да Архиепископ и Митрополит и Митрополиа оним правом и пачином, јако досље Архиепискони содержаваша содержавајут, и в' власги от Цесар. краљ. Величества даној имјејуг. Смирениј Архиепископ и Митронолит Павел Непадович. Бачкиј: Висарион Павлович Темиш: Георгиј Попович Славониј: СоФрониј Јоанович Будимскиј: Дионисиј Новакович * * * Во второј 16. Јунија держаној сесии. 5. Прочтеи от високославнија хофдепутации именем Их Цесаро-краљевскаго Величества под 4-тим Фебр, 1750. в' трех пунк тах то јест сојединешја Северина и Марче с Енископатом Косгајвичким и Карлшчадским, ради будушчаго в' преждњем чисље Епископов и Арада наполненија, и пред освјашчением Епископов творитисја имумчија презентации состојашчијсја и изданиј декрет. И убо о 1-ом того декрета пунктје в' Архиерејском сем Синодје закључено, да понеже различнија нужди и недостатци не допушчајут в' кралевини Хорватској три Еачскопата с^державати, к тому и сам Северинскаго Енископата народ при прошлаго љета бишем всенародном соборје просил нисмено Епископију их к иној Епархии соединити и в' членити, јелико духовнаго правленија јурисдикции, права, и дјела касаетсја, и понеже тако предјелов оних, ситуациа или состојанве со собоју носит ниње речени от почив шаго Архиереа Гдна Симеона Филиновича посљедње притјажаној Северинскиј и Марчанскиј Е шскоиат тако, како он нарочному своему Епископу подлежал Костајничкој цркви и Еаархии, а сеј Костајничкој приналежавши предјели Лика и ГрбаваКарлшчадској или Плашкој соедињлтсја в' члењат и разположат с тјем приговором, да в' ради ново нареждатисл имушчих на ниње разпредјељена два Епископата Епис-