Српски сион

Отр 110.

СРГ1СКИ сион

В р. %.

мат. Книги: служебник, 2 молитвослова, требнш;; јорган, ћебе, чаршав, 2 јастука, коња, талиге с хамом оправне, седло и 15 кошница 5. Јрм. Пајсиј ЛндреовиЛ, р. у Пекској вароши, љ. 34, училсја книги у мон. Пекском код духовника Петронија, неженилсја, ностриглсја у мон. Пекском 1735. чрез Арсенија јрм. В дјакона рукоположен еи. ужичким Исаијем, в том иекском монастирје 1735. Септ. 8. Пришел в сија предјели цесарскија во времја прошедшија турецкија рати 1739. с Г. Арсенијем Патриархом. У служби бил код г. еп. костајничког Алексија от коего и рукоположен на свјашченство 1743. Маја 12. у мон. Комоговини во храмје св. вознесенија Христова. В сожителство здје в мон. пришел јест за благословением Г. патријарха Арсенија 1747. В писании средствено разумјеетсја, Читати, појати и писати от части вједает. Литургију служит, духовник јего Арсениј иг. Веочински. Чреду свјашченическују држит, одјејание чино имат. Книги: требник, псалтир; крст сребрсм оковат, камением и бисером украшен; ћебе, модрац, ћилим, 3 јастука, котлић, будак, мотику; 7 мотика винограда, 200 дрва шлива, кацу от 60 хак., винских судова 10 хак,. 20 кошница. 6. Јрм. Гаврил Летровиб, р. у Даљу, љ. 40, училсја книги у Даљу код Јоана Дете, мештера; женилсја, свјашченик мирски бил, имат сина учитсја абажилуку в Карловцје. С женоју живјел 15 љет. Рукоположен в дјаконство еп. крушедолским Никанором Мелетијевићем 1731. у Белегишу во храмје св. Николаја, во свјашченство же еп. Карансебишким Максимом Несторовићем у Бјелиграду во храмје св. Николаја во придворној капели 1732. Јунија 15. Парохију држал у селу Шулму чрез 14 љет. Овдовјевшиже пришел в мон. Јазак 1746. и постриглсја 27. Февруара чрез игумена Сте®ана, и из того монастирја изшел (немогши с игуменом живјети) и приобшчилсја здјешнему мон. с благословением вискп. Г. Арх. и Митр. Павла Ненадовића 1750. Маја 8. В писании добро разумјеетсја. Читати, појати и писати вјеждает, литургију служит, чреду држит, духовник јего Арсениј иг. Беочински. Книги: требник, полуустав, часослов. Раси неимат; ибрик бакаран, котлић мален; ћебе ; поњаву, јастук; 4 мот. винограда, 9 хак. винских судова. 7. Јрм. Јоаникиј Николајеви%, р, у Бокчиновцу, љ, 56, книги училсја у Осечкој вароши

код магистра Атанасија, женвлсја. с женоју жил 20 љет. Свјашченик мирски бил, имјеет 2 сина, оба свјашченика, једног у Даљу, а другог у Бјелом буду пароси. Рукоиоложен в дјаконство еп. сечујским Никанором Мелетијевићем у Осеку 1718. Авг. 15., во свјашченика еп. сечујским Максимом Гавриловићем в карловачкој горњој церкви 1721. Маја 28.* Парохију доржал 30 љет у селу Бјелом брду. Пришел здје в мон. и постриглсе 1752. Јан 17. чрез Гаврила јрм. Таинства, блаженства и заповједи от части разумјеет, читати, појати и писати такожде. Одјејание чино имат. Литургију служит, чреду држит. Духовник јего Арсениј иг. Беочинскв. Книги: полуустав; ћебе, модрац, поњаву, 3 јастука, леген и ибрик бакаран; 3 мот. винограда 50 дрва шлива. 8. Јрм. Петрониј АтанасијевиЛ, р. у Бјелом брду, љ. 60, училсја книги у осечкој вароши, код Атанасија мештера, женилсја, свјашченик мирски бил, с женоју живил 25 љет. Сина имат свјашченика Теодора и Димитрија, пребивајут у Бјелом брду. рукоположен во дјаконство митр. Викентием Поновићем 1715. Јунија 29. у Карловци во саборној церкви, во свјашченство тимже Архиепископом в тој церкви и того љета, месеца Авг. 29. Парохију держал 35 љ. у селу Бјелом брду. Пришел здје в монастир сего текушчаго 1753. и постриглсе Јан. 10. чрез архимандрита шишатовачког Викентиа. Таинства, блаженства и заповједи худо разумјеет, читати, појати и иисати от части может. Одјејание чино неимјеет, литургију служит, чреду держит, духовник јегоАрсениј иг. Беочински. Книги никакових неимјеет. Имат: ћебе, модрац, 3 јастука, чаршав, 2 пешкира, 3 мотике винограда. 9. Јрм. Тимотеј Болгарин, р. у Софији , љ 80, книги училсја тамо код иопа Недељка, женилсја, евјашченик мирски бил, е женоју жил 6 љет, дјетеј неимат. Рукоположен в степен дјаконства Архиерејем Анастасијем софијским 1700. Маја 9. в том градје софијском в храмје воскресенеком, во свјашченство тјемже архиерејем в тој церкви 1701. Апр. 23. Овдовјевшиже пострглсја у мон. Риљу 1709. Пришел в сија предјели цесарскија прошедшија турецкија рати 1739., в сожителетвование в сеј мон. 1742. с благословением Г. патриарха Арсенија четвер* Из овог се јасно види, да је митроподит Вићентије Поновић 1721. на епасов-дан 18. Маја посветио Максима Гавриловића ва епископа, као што смо навели у 2. бр. о. л.